Svedok Mladićeve odbrane Branko Predojević tvrdio da je vojska bosanskih Srba u Sanskom Mostu imala stroga naređenja da štiti civile i ratne zarobljenike, a tužilac u dokaze uveo niz dokumenata iz kojih se vidi da je u svedokovoj Šestoj sanskoj brigadi i bataljonu kojim je komandovao bilo počinilaca masovnih ubistava muslimanskih i hrvatskih civila

Ratni komandant Trećeg bataljona Šeste sanske brigade Branko Predojević je tokom današnjeg iskaza u odbranu Ratka Mladića nastojao da vojsku bosanskih Srba amnestira za zločine u Sanskom Mostu i okolini. Tvrdio je da je njegova jedinica imala strogo uputstvo da sa ratnim zarobljenicima postupa "po pravilima i običajima ratovanja", a da nijedno naređenje nije bilo usmereno protiv nesrpskog civilnog stanovništva.

Svedok tvrdi da je svako nezakonito postupanje srpskih vojnika bilo strogo sankcionisano, a odbrana je u dokaze uvela krivičnu prijavu koja je u decembru 1992. godine podignuta protiv nekoliko pripadnika njegove brigade, od kojih je bar jedan bio vojnik Trećeg bataljona. Tada je više članova porodice sa prezimenom Gvozden osumnjičeno da su u selu Sasina kod Sanskog mosta ubili sedam hrvatskih civila, među kojima tri žene.

Na pitanje predsedavajućeg sudije da li su počinioci zločina i osuđeni, Predojević odgovara da sa ishodom postupka nije upoznat. Ono što zna jeste da su ubrzo nakon hapšenja pušteni i vraćeni u jedinicu. Praksa je, kaže, bila da se počinioci ratnih zločina iz redova vojske vrate u svoje jedinice, a da im se sudi posle rata. "Veća im je kazna bila da idu na front, nego da leže u zatvoru", objasnio je svedok.

Tužilac Edvard Džeremi/Edward Jeremy je u unakrsnom ispitivanju predočio dokumenta banjalučkog vojnog suda iz kojih se vidi da su okrivljeni u razgovoru sa istražnim sudijom rekli "da žele da se vrate u jedinicu i predložili sudu da ukine pritvor", što je ekspresno prihvaćeno. U dokaze je uveden i dokument iz kojeg se vidi da im nije suđeno najmanje do 1999. godine, dakle ni nakon rata. Uveden je i borbeni izveštaj Prvog krajiškog korpusa od 6. decembra 1992. godine u kojem se o zločinu nad Hrvatima iz Sasine izveštava Mladićev Glavni štab.

Članovi porodice Gvozden nisu, ukazuje tužilac, jedini ratni zločinci koji su se borili u svedokovom bataljonu i Šestoj sanskoj brigadi. Tu su i dvojica učesnika masovnog ubistva na mostu u Vrhpolju 31. maja 1992. godine, kada je grupa Muslimana iz nekoliko sela oko Sanskog Mosta naterana da skoči u reku i tom prilikom je na njih pucano. Reč je o Željku Iliću i Jadranku Paliji, za koje svedok ne poriče da su tokom rata bili pripadnici njegove jedinice, ali kaže da ne zna detalje zločina, budući da je u Sanski Most došao dvadesetak dana kasnije. Jadranko Palija je, podsetio je tužilac, pred Državnim sudom u Sarajevu zbog zločina na mostu u Vrhpolju pravosnažno osuđen na 28 godina zatvora.

Predojević je u izjavi timu odbrane naveo da vojska bosanskih Srba nije učestvovala u proterivanju nesrpskog civilnog stanovništva iz Sanskog Mosta, kao i da se ingerencije tamošnjeg Kriznog štaba i vojske nisu preklapale. U unakrsnom ispitivanju je priznao da o tome zapravo ne zna mnogo jer je veći deo rata proveo na frontu van grada.

Dokazni postupak Mladićeve odbrane nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja