Svedok odbrane Ratka Mladića – oficir VRS Velimir Kevac – tvrdi da su srpska vojska i policija štitile muslimanske civile u Ključu, a optužba sugeriše da se "zaštita" svodila na ubistva, paljenje kuća, hapšenje, proterivanje i druge zločine koji su dosegli razmere genocida

Tokom jučerašnjeg glavnog iskaza oficir vojske bosanskih Srba Velimir Kevac je priznao da je nekolicina srpskih vojnika početkom juna 1992. godine počinila ubistvo najmanje 77 muslimanskih muškaraca koji su držani u osnovnoj školi u Velagićima kod Ključa. Tvrdio je da je vojna policija nakon toga sprovela istragu i uhapsila osumnjičene. U današnjem nastavku unakrsnog ispitivanja tužiteljica je sugerisala da nakon toga niko nije krivično odgovarao, niti je ikome suđeno zbog drugih zločina u Ključu, a svedok je odgovorio da o tome ništa ne zna, jer suđenja "nisu bila u njegovoj nadležnosti".

Zločini na području opštine Ključ su, po optužnici protiv Ratka Mladića, dosegli razmere genocida, a svedok tvrdi da su se srpske vlasti obračunavale isključivo sa naoružanim Muslimanima i da je nesrpsko stanovništvo tokom rata uživalo punu zaštitu. Kevac je rekao da se jedini incident dogodio 27. maja 1992. godine kada je napadnuta kolona JNA u povlačenju, nakon čega je usledio ultimatum muslimanskim "teritorijalcima" da se predaju. Oni su, kaže, to isprva odbili, ali su se, kada je ispaljen srpski "plotun upozorenja", predomislili i predali oružje, s tim da je deo njih naoružan pobegao u šumu.

Tužiteljica Edžerton/Edgerton ne prihvata takav scenario i sugeriše da se zapravo radilo o dobro organizovanoj akciji etničkog čišćenja koju su zajednički sprovele jedinice srpske policije i vojske, među kojima i 30. divizija VRS gde je svedok bio pomoćnik komandanta, pukovnika Stanislava Galića, kasnije generala, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa i haškog osuđenika na kaznu doživotnog zatvora zbog terora nad građanima Sarajeva.

Optužba sugeriše da su Pudin Han, Velagići i druga sela oko Ključa krajem maja 1992. godine granatirana, da je tom prilikom poginuo određeni broj civila, zatim su spaljivane i pljačkane kuće, a muslimansko stanovništvo masovno hapšeno. Kevac je u početku tvrdio da o tome ne zna ništa, ali je vremenom potvrdio da je "verovatno" bilo ubistava, da je čuo za "pojedine slučajeve" spaljivanja kuća i da jeste bilo masovnog hapšenja. Odgovornost za sudbinu zarobljenih Muslimana sa područja Ključa prebacivao je na srpski MUP, navodeći da su ih policajci "preuzimali i transportovali po planu".

Tužiteljica je potom ukazala da su srpska vojska i policija, umesto da zaštite muslimanske civile, sprovodile kampanju zločina protiv njih, što je u suprotnosti sa svedokovom tvrdnjom da su nesrbi u Ključu uživali zaštitu i živeli u miru. Kevac ponavlja da zna "samo za pojedinačne zločine", koji nisu bili deo plana vojske i policije.

Događaji iz maja i juna 1992. godine rezultirali su, po optužbi, odlaskom velikog broja nesrba iz Ključa. Otišlo ih je, priznaje svedok "više od 50 odsto". Na pitanje predsedavajućeg sudije Orija/Orie da li "više od 50 može da znači da ih je otišlo 95 odsto", svedok je rekao da "nije siguran" ali da je procenat "verovatno manji". Budući da je tvrdio da je razlog za njihov odlazak bio uobičajeni strah od rata, Kevac je upitan da li je onda i više od 50 odsto Srba napustilo Ključ. Odgovara da je i srpsko stanovništvo odlazilo, ali u manjem procentu.

Dijeljenje sadržaja