Svedokinja odbrane tvrdila da Prošireno predsedništvo na Palama, čiji je član bio i optuženi Krajišnik, nije postojalo, ali da jesu postojali prošireni sastanci sa drugim zvaničnicima SDS, koje je Karadžić je zvao "mozganjem"


Dok optužba tvrdi da je politički vrh bosanskih Srba 1992. godine činilo Prošireno predsedništvo i da je njegov član – pored Karadžića, Koljevića, Plavšićeve i premijera Đerića – bio i optuženi Momčilo Krajišnik, svedokinja odbrane Svetlana Cenić poriče da je takvo telo postojalo. Bivša sekretarica Nikole Koljevića i prevoditeljka optuženog Krajišnika kaže da zna samo za "obično predsedništvo", a da je predsednik Karadžić povremeno sazivao "šire sastanke" koje su on, a kasnije i svi ostali, nazivali "mozganjem".

"Mozganja kod Karadžića" su bili neformalni sastanci, a takve sastanke Nikole Koljevića sa ratnim poverenicima za sarajevske opštine svedokinja je opisala kao "druženja". Od poverenika, ali i iz drugih izvora, čelnici SDS su dobijali informacije o zločinima "srpskih grupa van kontrole SDS koje vršljaju okolo-naokolo". Optuženog Krajišnika je to "strašno ljutilo" pa je, tvrdila je Cenić, govorio da "niko nema pravo da u ime Srba čini zločine".

Na pitanje sudije Kloda Anotoa/Claude Hanoteau da li je, kada je tako obavešten o aktivnostima jedne paravojne formacije u Ilijašu, Krajišnik bilo šta preduzeo da zaštiti lokalno muslimansko stanovništvo, svedokinja je rekla da "pretpostavlja da jeste", ali ne zna šta pošto je "tada izašla iz kancelarije".

Krajišnikov branilac je prekjuče opomenut da se Tribunal na više dosadašnjih suđenja bavio događajima u logoru Trnopolje, te da su u pravosnažnim presudama utvrđene mnoge nesporne činjenice. Te "presuđene činjenice" se, ukazao je predsedavajući sudija, mogu pobijati, ali ne površnim iskazom jednog svedoka koji je u Trnopolju boravio nekoliko sati, neposredno pred njegovo zatvaranje u septembru 1992. godine. Uprkos opomeni, branilac Nicolas Stjuart/Nicholas Stewart se dva dana kasnije ponovo dotakao "presuđenog" Trnopolja.

Svedokinja je rekla da joj je objašnjeno da Trnopolje nije logor nego 'sabirni centar', u kojem se okupljalo uglavnom muslimansko stanovništvo koje će biti transferisano gde ko hoće. Ponovila je da je ulaz i izlaz u 'sabirni centar' bio slobodan i da je ona videla ljude koji su odlazili svojim kućama da pokupe stvari koje su zaboravili i vraćali se u Trnopolje.

"Presuđene činjenice" o događajima u Trnopolju sadržane su u presudama Radoslavu Brđaninu, Milomiru Stakiću i Zoranu Žigiću, u kojima se navodi da su u tom prijedorskom logoru nesrbi zatvarani, ubijani, mučeni, silovani, kao i da je predstavljao "tranzitnu stanicu za proterivanje nesrpskog stanovništva." U presudi Darku Mrđi se, takođe, navodi da je u avgustu 1992. iz Trnopolja odvedeno više od 200 ljudi koji su streljani na planini Vlašić, na mestu zvanom Korićanske stijene.

Danas posle podne, Svetlana Cenić će odgovarati na pitanja tužioca, dok bi u ponedeljak trebalo da počne svedočenje bivšeg sarajevskog političara Nenada Kecmanovića. Nakon njega će na klupu za svedoke sesti Milovan Cicko Bjelica koji će u ponedeljak, kako je danas saopštio Krajišnikov branilac, iz iz dobojskog biti prebačen u haški pritvor.

Dijeljenje sadržaja