Savo Bojanović, svjedok odbrane Ratka Mladića

Bivši sudija vojnog suda u Bijeljini Savo Bojanović je u izjavi timu odbrane Ratka Mladića naveo da je odlukom Radovana Karadžića sud formiran sredinom jula 1992. godine i pokrivao zonu odgovornosti Istočno-bosanskog i Drinskog korpusa. Ukazujući na nepristrasnost suda, svedok je naveo da niko od sudija nije bio član Srpske demokratske stranke, kao i da se zakon primenjivao dosledno, bez obzira na nacionalnu pripadnost počinilaca i oštećenih.

Tome u prilog je naveo nekoliko istraga koje su vođene protiv srpskih vojnika zbog različitih zločina nad Muslimanima, uključujući ubistva, silovanja i pljačke. Kaže da kao sudija nikada nije trpeo pritiske, već mu je bilo omogućeno da radi po zakonu.

Tužilac Traldi je u unakrsnom ispitivanju ukazao da su se predmeti protiv Srba za najteže zločine, poput ubistava nesrpskih civila i zatočenika, uglavnom završavali bez rezultata, odnosno bez osuđujuće presude. Tako je, recimo, jedan predmet prosleđen redovnom sudu jer je ustanovljeno da osumnjičeni ipak nisu vojnici, a u nekoliko slučajeva počinioci su, uprkos optužbama za ubistvo, pušteni na slobodu i potom pobegli.

U prilog tezi da su procesuirani srpski vojnici, svedok je opisao ubistvo u bijeljinskom "Vanekovom mlinu" iz februara 1993. godine. Tada mu je kao dežurnom istražnom sudiji javljeno da su na tom mestu pripadnici Druge krajiške brigade, vraćajući se sa fronta, ubili dva muslimanska zatočenika iz logora Batković koji su bili "radno angažovani" u mlinu. Prilikom uviđaja svedok je zaključio da je jedan od njih ustreljen, a drugom odsečena glava. Doneo je rešenje za sprovođenje istrage, raspisao poternicu za NN izvršiocima i predmet predao redovnom istražnom sudiji i tužilaštvu. U unakrsnom ispitivanju je priznao da se na tome sve i završilo i da počinioci do kraja rata nisu pronađeni.

Neki od pomenutih predmeta nikada nisu procesuirani, a neki su završili pred posleratnim civilnim sudovima, uključujući i Državni sud BiH.

Tužilac je zatim ukazao da su pred vojnim sudom u Bijeljini srpski počinioci osuđivani samo zbog pljačke muslimanskih i hrvatskih kuća i to skoro isključivo na uslovne kazne. Svedok je priznao da se radilo o dogovorenoj politici koja je primenjivana da se slanjem srpskih vojnika u zatvor ne bi "oslabila vojna moć" VRS. Dodaje i da je u slučajevima teških krađa poneki predmet okončan i kaznom zatvora.

U poslednjih pola sata današnjeg zasedanja obavljeno je ispitivanje Dušana Kukobata, bivšeg načelnika štaba 17. lake pešadijske brigade iz Ključa. On je u izjavi opisao borbene aktivnosti svoje jedinice, ali i ratne susrete sa Mladićem. Rekao je da je optuženi uvek naglašavao da vojnici ne smeju činiti zločine protiv nesrpskih civila i ratnih zarobljenika.