Ratni načelnik vlaseničke policije Mane Đurić kaže da je nekoliko sati uoči rušenja gradske džamije od strane vojske obavešten šta se sprema, ali nije učinio ništa da taj zločin spreči sam što je upozorio lokalno stanovništvo da se skloni iz blizine mesta gde se očekivala eksplozija. "Da je vojska najavila da će na pijaci streljati tri civila, da li biste samo rekli ljudima da ne stoje u blizini da ih ne bi pogodio metak", upitao predsedavajući sudija

Govoreći o zločinima počinjenim tokom rata u Vlasenici, bivši načelnik tamošnje policije Mane Đurić u izjavi timu odbrane Ratka Mladića je naveo da su za maltretiranje Muslimana bili odgovorni pripadnici srpskih paravojnih jedinica. Tvrdio je, međutim, da Muslimani nisu napuštali Vlasenicu zbog pritiska srpskih vlasti, već iz straha za bezbednost koji su tokom rata svi osećali.

U prvom delu današnjeg unakrsnog ispitivanja tužilac Traldi je podsetio svedoka da je u avgustu 1992. godine u Vlasenici srušena džamija. Ovaj to nije poricao i priznao da je to uradila vojska koja je nekoliko sati uoči rušenja obavestila policiju šta se sprema. Postupajući "u skladu sa ovlašćenjima", policija je, kaže, obavestila okolno stanovništvo da se skloni sa ciljem da se izbegnu civilne žrtve.

To je isprovociralo predsedavajućeg sudiju Orija/Orie da se uključi u raspravu i pita svedoka da li je kao načelnik policije pomislio da bi trebalo da uputi protest vojsci zbog očigledne najave krivičnog dela - rušenja verskog objekta. Đurić odgovara da je zbog nedostatka vremena mogao samo da obavesti okolno stanovništvo da se skloni iz blizine džamije. "Ali zar sprečavanje rušenja ne bi bila bolja zaštita stanovništva", pitao je predsedavajući, a svedok kaže da "to tada nije bilo moguće sprečiti" jer policija nije imala pristupa džamiji. Uporni sudija je zatim pitao kako je moguće da je policija imala pristup okolini, ali ne i samom objektu, pa je Đurić donekle izmenio iskaz i rekao da je zapravo želeo da izbegne "sukob nadležnosti". Drugim rečima, policija nije htela da se meša u poslove vojske.

"Da je vojska najavila da će na pijaci streljati tri civila, da li biste vi samo rekli ljudima da ne stoje u blizini da ih ne bi pogodio metak", bio je poslednji pokušaj predsedavajućeg, a svedok nije dao potpun odgovor navodeći da se radi o "suviše hipotetičkom pitanju". Priznao je da nije bilo ozbiljne istrage tog zločina i da se policijski zapisnik svodio samo na evidentiranje nepoznatih počinilaca.

Na sličan način je, kaže svedok, izostala istraga masovnih ubistava počinjenih u maju 1992. godine u selu Zaklopača kod Milića gde je streljano 60 do 80 muslimanskih civila, zatim kod Nove Kasabe gde je ubijeno njih 25 i, konačno, u mestu Drum kod Vlasenice, gde je streljano 20 Muslimana. Đurić je sa tim zločinima upoznat, a odgovornost prebacuje na paravojne formacije, s tim da je dozvolio mogućnost da je za ubistvo u selu Drum odgovorna vojska.

U izjavi timu odbrane naveo je da je Sušica, koja se u optužnici tretira kao logor, formirana kao "prihvatni centar" za lica koja su tražila "siguran smeštaj". U današnjem unakrsnom ispitivanju je priznao da je "prihvatni centar" vojnom odlukom iz maja 1992. godine postao logor za muslimanske civile i ratne zarobljenike. Upravu je, kaže, prvo držala Teritorijalna odbrana, a potom vojska.

Svedok je u izjavi odbrani i iskazu, a naročito u ranijim razgovorima sa istražiteljima u svojstvu osumnjičenog, odgovornost sa policije prebacivao na vojsku. Čak je naveo da su policajci i pripadnici paravojnih grupa koji su u prvim mesecima rata počinili ratne zločine po dogovoru između vrha MUP i Glavnog štaba VRS iz jula 1992. godine priključeni vojsci.

Pred kraj današnjeg zasedanja, u odbranu Ratka Mladića iskaz je počeo Neđo Vlaški, predratni radnik Državne bezbednosti BiH.

Dijeljenje sadržaja