Suprotno tvrdnjama odbrane da su dokazi o Tomašici nerelevantni i da bi njihovo izvođenje dovelo do značajnog odlaganja postupka, tužilac tvrdi da odlaganje ne mora biti veliko ukoliko branioci već sada počnu pripreme i naglašava da su dokazi relevantni jer ukazuju na umešanost vojske bosanskih Srba pod komandom optuženog u zločine na području Prijedora

U odgovoru na prošlonedeljno protivljenje odbrane Ratka Mladića zahtevu da se ponovo otvori dokazi postupak optužbe sa ciljem prezentovanja dokaza o masovnoj grobnici Tomašica kod Prijedora, tužilac traži da se argumenti branilaca odbace. U današnjem podnesku osvrnuo se na tri grupe argumenata.

Prvo, odbrana je tvrdila da tužilac nije izvršio istragu bez odlaganja što potkrepljuje činjenicom da je zahtev za ponovno otvaranje dokaznog postupka podnet u avgustu ove godine, a da je grobnica otkrivena skoro godinu dana ranije, u novembru 2013. godine. U tužiočevom odgovoru se naglašava da su ekshumacije leševa završene u decembru prošle godine i da je već narednog meseca uzeta izjava od prvog svedoka, a da su svi ostali potencijalni svedoci ispitani do jula. Odmah zatim, podnet je zahtev za izvođenje dokaza o Tomašici uz napomenu da je odbrana još od novembra bila obaveštena da će se to desiti.

Drugo, tužilac se suprotstavlja navodu branilaca da će izvođenje dokaza o Tomašici dovesti do "značajnog odlaganja suđenja". Takva tvrdnja je, po optužbi, "spekulativna i nepotkrepljena". Branioci su u odgovoru naglašavali potrebu za odlaganjem da bi se pripremili za unakrsna ispitivanja svedoka optužbe i izvođenje svojih kontradokaza o Tomašici, a tužilac danas navodi da odbrana pripreme može da počne već sada i obavi ih u mesecima koji dolaze.

U podnesku kojim zahteva odbacivanje ponovnog otvaranja tužiočevog predmeta odbrana je podsetila da sličan zahtev nije usvojen na suđenju Radovanu Karadžiću. Tužilaštvo takvo poređenje naziva "neumesnim i neispravnim", podsećajući da dokazi o Tomašici u Karadžićevom predmetu u vreme upućivanja zahteva nisu bili dostupni, a suđenje je bilo u "kasnoj fazi", odnosno na samom kraju, što kod Mladića nije slučaj.

Konačno, treći argument odbrane da su dokazi o Tomašici "nerelevantni i bez dokazne vrednosti" po tužiocu ne stoji, budući da informacije u vezi sa masovnom grobnicom ukazuju na umešanost vojske bosanskih Srba, kojom je komandovao optuženi, u operacije "ubijanja, pokopavanja i premeštanja leševa" na području Prijedora. Takođe, lokacija masovne grobnice se pominje i u Mladićevim ratnim dnevnicima.

U tužiočevom podnesku iz avgusta se, podsetimo, najavljuje predočavanje 43 dokumenta i iskazi 13 svedoka o Tomašici, od kojih su sedmoro preživeli i uposlenici rudnika Ljubija, a šest su eksperti. Ekshumirani leševi se povezuju sa zločinima na više lokacija pomenutih u Mladićevoj optužnici: ubistvima u mestima Kozarac, Hambarine, Brdo, Bišćani i okolnim zaseocima, kao i sa egzekucijama zatočenika prijedorskih logora Keraterm i Omarska.

Dijeljenje sadržaja