Svedočeći u Mladićevu odbranu, bivši komandir čete "Mrkovići" rekao da su njegovi vojnici upozoravali svoje komšije na Sedreniku da na kose travu i ne skupljaju seno kad je vidljivost dobra, da bi ih zaštitili od eventualne vatre sa srpske strane, a tužilac sugerisao "da se njegova bojazan ostvarila", odnosno da sedreničke komšije jesu bili mete snajperista sa Špicaste stijene

U prvom delu današnjeg zasedanja na suđenju Ratku Mladiću iskaz je okončao oficir vojske bosanskih Srba Siniša Maksimović, a na klupi za svedoke ga je zamenio Blaško Rašević, koji ga je u leto 1994. godine nasledio i na mestu komandira čete "Mrkovići". Njihova jedinica je držala položaje kod sela Mrkovići, a najznačajnija tačka pod njihovom kontrolom bila je Špicasta stijena odakle je, po optužbi, vršen snajperski teror nad delom Sarajeva.

Rašević je u izjavi Mladićevim braniocima naveo da nikada nije dobio niti izdao naređenje da se gađaju civili u gradu, kao i da je njegova četa imala isključivo odbrambene zadatke i nikad nije preduzimala ofanzivna dejstva. Tvrdi, takođe, da je četa trpela snajperske napade i da je Armija BiH iz grada dejstvovala minobacačima montiranim na kamione, krijući se iza škola, obdaništa i bolnica.

U kratkom glavom ispitivanju odbrana je predočila delove video zapisa na kojem je zabeležen napad "Crnih labudova" - specijalne jedinice Armije BiH - na Špicastu stijenu u leto 1994. godine, kada je četa "Mrkovići" izgubila taj položaj na nekoliko sati, jer su bosanski specijalciuspeli da se zadrže u srpskim rovovima tokom cele noći.

Na sugestiju tužioca Artura/Arthur Traldija da se sa Špicaste stijene pružao "dobar pogled" na Sarajevo, svedok je rekao da se video "samo deo grada" i to Sedrenik sa okolinom, Širokača, Zlatište i mali deo Baščaršije. Civili na Sedreniku su bili toliko blizu srpskih položaja da su pripadnici svedokove čete razgovarali sa poznanicima iz naselja i upozoravali ih da ne kose travu i ne skupljaju seno kada je dobra vidljivost. To su, objašnjava, činili da bi ih zaštitili od vatre sa srpske strane jer "nekome se može provući kroz glavu da dole ni kriva ni dužna ubije čoveka".

Tužilac je sugerisao da se njegova bojazan i ostvarila, odnosno da se na civile u Sedreniku i okolini zaista pucalo, a Rašević odgovara da se tako nešto nije desilo dok je on bio komandir čete, ali je čuo za slučaj ranjavanja jedne devojčice. "Mnogo mi je žao svakoga deteta, ali o tome ne znam ništa jer u to doba nisam bio tu", rekao je svedok. Ostalo je nejasno na koji je incident mislio, ali je moguće da je referisao na slučaj ranjavanja trogodišnje Anise Pite pred kućom u naselju Širokača 13. decembra 1992. godine, što je navedeno u optužnici protiv Mladića.

Opisujući (ne)prijateljske razgovore "preko nišana", Rašević je rekao da je bilo uobičajeno i da pripadnici srpske vojske i Armije BiH komuniciraju jedni sa drugima dok su bili u rovovima.

Četa "Mrkovići" je bila deo bataljona "Hreša" u čijoj je zoni odgovornosti bila Zečja glava, tačka do koje su tokom rata, po dokazima optužbe, autobusima dovoženi nesrpski civili sa teritorije pod srpskom kontrolom i deportovani u deo Sarajeva pod opsadom. Rašević se sa tim saglasio, navodeći da je čuo da su muslimanski civili "na svoj zahtev" dovođeni na liniju razdvajanja, odakle su odlazili u Sarajevo. Iskaz Blaška Raševića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja