Mladićev svedok Siniša Maksimović sugeriše da sa srpskih položaja nije ispaljena granata koja je 5. februara 1994. usmrtila 66 i ranila oko 140 Sarajlija na tržnici Markale, niti snajperski hitac koji je 6. marta naredne godine ranio četrnaestogodišnjeg dečaka na Sedreniku, mada priznaje da je na mesto komandira čete koja je držala te položaje došao posle prvog, a otišao pre drugog incidenta

U drugom delu današnjeg zasedanja na suđenju Ratku Mladiću iskaz u njegovu odbranu dao je oficir vojske bosanskih Srba Siniša Maksimović, koji je tokom rata obavljao više komandnih dužnosti na sarajevskom ratištu. U drugoj polovini 1994. godine bio je komandir čete Prve romanijske brigade koja je držala položaje u zoni sela Mrkovići i na zloglasnoj Špicastoj Stijeni sa koje je, po optužbi, vršen snajperski teror nad Sarajevom.

U sažetku svedokove izjave, koji je pročitao branilac Stojanović, navode se Maksimovićeve pretpostavke u vezi sa snajperskim napadom na Sedrenik 6. marta 1995. godine, kada je u ruku ranjen četrnaestogodišnji Tarik Žunić. Svedok nije izričito negirao odgovornost srpskih snajperista, ali je naveo da je udaljenost od mesta ispaljenja do mesta navodnog udara bila više od hiljadu metara, zatim da na Špicastoj Stijeni nije bilo snajpera, niti vojnika obučenih za njihovu upotrebu, kao i da su jedinice na tom položaju bile izložene stalnoj vatri Armije BiH.

U izjavi odbrani je naveo da u to vreme više nije bio komandir čete, pošto je prekomandovan u Igmansku brigadu, a tužiteljica Bajbls/Bibles je u unakrsnom ispitivanju sugerisala da, shodno tome, nije ni mogao znati šta se dešava na Špicastoj Stijeni. Maksimović se sa tim saglasio, navodeći da je udaljenost do mesta gde je ranjen Tarik Žunić znao iako više nije bio tamo. To je, međutim, najmanje bitna informacija u vezi sa pomenutim incidentom, budući da se, kako je predsedavajući sudija Ori/Orie primetio, udaljenost može lako utvrditi na mapama koje su uvedene u dokaze.

U izjavi timu odbrane Maksimović je naveo i da je u svojstvu komandira čete kontaktirao sa svojim vojnicima čije je "nepodeljeno uverenje" povodom artiljerijskog napada na tržnicu Markale 5. februara 1995. godine, kada je ubijeno 66 a ranjeno oko 140 građana Sarajeva, bilo da se radilo o "insceniranom događaju od strane Muslimana". Tužiteljica je primetila da svedok ni tada nije bio komandir čete u zoni sela Mrkovići - odakle je po optužbi ispaljena granata - već se nalazio na vojnom školovanju u Banja Luci, sa čim se on saglasio.

U "šetanju" od jedinice do jedinice, Maksimović je kao pripadnik jednog interventnog voda učestvovao u operaciji "Lukavac 93" zajedno sa četom koju je predvodio četnički vojvoda Branislav Gavrilović Brne. Svedok se nije se izjasnio o tužiteljičinoj sugestiji da je Brnetova jedinica tokom te operacije ubijala ratne zarobljenike. Rekao je, samo, da je njegov vod zarobio tri pripadnika Armije BiH, po jednog Srbina, Hrvata i Muslimana, i sproveo ih u komandu brigade na dalju obradu.

Maksimović će iskaz okončati u ponedeljak, a dobio je "domaći zadatak" da tokom vikenda pročita izjavu Sarajlije Perice Koblara, koji je na suđenju Vojislavu Šešelju opisao ubistva zarobljenika od strane pripadnika Brnetove jedinice.

Dijeljenje sadržaja