Zbog više propusta da mu tokom suđenja obelodane dokumente potencijalno oslobađajućeg karaktera, Radovan Karadžić traži istragu protiv tužilaca koja bi utvrdila ima li osnova za podizanje optužnice za nepoštovanje suda

Tri meseca po okončanju izvođenja dokaza na njegovom suđenju, Radovan Karadžić je Mehanizmu za međunarodne krivične sudove, koji preuzima funkcije Haškog tribunala, uputio zahtev za pokretanje istrage protiv tužioca zbog navodnog nepoštovanja suda. Od predsednika Mehanizma Teodora/Theodor Merona optuženi u najnovijem podnesku traži da imenuje sudiju koji će razmotriti ima li osnova da se odredi tužilac – prijatelj suda koji će istražiti da li je optužba u njegovom predmetu prekršila pravila o obelodanjivanju potencijalno oslobađajućih dokaza i drugih dokumenata od značaja za odbranu.

Karadžić smatra da su tužioci odgovorni za nepoštovanje suda zbog brojnih propusta da odbrani obelodane različite dokumente tokom trajanja procesa. Reč je o izjavama svedoka i drugim materijalima neophodnim za pripremu odbrane ili dokumentima koji sadrže informacije potencijalno oslobađajuće po optuženog.

U podnesku se navodi nekoliko primera od novembra 2012. godine do kraja suđenja u kojima je i Pretresno veće sudije Kvona/Kwon ukazalo na tužiočeve propuste i naložilo hitno obelodanjivanje dokumenata odbrani. Mada postoji izričita obaveza da tužiočevi dokumenti od značaja za pripremu odbrane, naročito oni oslobađajućeg karaktera, budu obelodanjeni, propusti u tom pogledu pratili su dosadašnji rad Tribunala. Razlozi su različiti – od nepažnje do nemogućnosti pregleda suviše obimnog dokaznog materijala – a do sada niko nije osuđen za nepoštovanje suda zbog propusta u obelodanjivanju. Strane u postupku su zbog takvih propusta u najgorem slučaju bile ukorene od strane veća.

Karadžić se, međutim, nada da će ovog puta biti pokrenuta istraga sa ciljem da se tužilac kazni, između ostalog i zato što je u međuvremenu nadležnost po tom pitanju sa Tribunala preneta na Mehanizam za međunarodne krivične sudove. Osobi proglašenoj za nepoštovanje suda po pravilima Mehanizma se može izreći kazna do sedam godina zatvora i/ili do 50.000 eura.

Bivši predsednik Republike Srpske tereti se za dvostruki genocid, u bosansko-hercegovačkim opštinama 1992. i u Srebrenici 1995. godine, kao i za druge zločine počinjene nad nesrpskim civilima i pripadnicima UN tokom rata u BiH. Poslednji dokazi na njegovom suđenju prezentovani su u februaru, a završne reči strana zakazane su za 29. septembar ove godine.

Dijeljenje sadržaja