Predsednik Tribunala i Mehanizma za Međunarodne krivične sudove prihvatio zahtev Radovana Karadžića za imenovanje sudije koji će istražiti ima li osnova za pokretanje postupka protiv tima optužbe zbog propusta da odbrani bivšeg predsednika bosanskih Srba na vreme obelodani potencijalno oslobađajuće dokumente

Sudija Teodor/Theodor Meron je u svojstvu predsednika Mehanizma za međunarodne sudove, koji preuzima ingerencije Haškog tribunala, uvažio zahtev Radovana Karadžića i imenovao svog kolegu Vona Jensena/Vagn Joensen da istraži ima li osnova za pokretanje postupka za nepoštovanje suda protiv tužioca. Karadžić je, podsetimo, takav zahtev uputio jer smatra da je tim tužilaštva u njegovom predmetu prekršio pravila višestrukim kašnjenjima u obelodanjivanju dokumenata koji bi potencijalno mogli biti od koristi za odbranu.

Tužilac se suprotstavio Karadžićevom zahtevu, navodeći da pravilima Mehanizma za međunarodne sudove nije predviđena mogućnost imenovanja sudije koji će razmatrati imenovanje tužioca. Po stavu optužbe, adresa na koju je Karadžić trebalo da se obrati je Pretresno veće sudije Kvona/Kwon koje vodi njegov predmet.

Sudija Meron, međutim, u odluci navodi da on kao predsednik po statutu Mehanizma ima pravo da za slučajeve nepoštovanja suda i ometanja pravde imenuje "sudiju pojedinca" da se tim pitanjima bavi. Pošto je u ovom slučaju iskoristio pomenutu odredbu statuta da bi uvažio Karadžićev zahtev, ostaje da se čeka hoće li sudija Jensen zaključiti da ima osnova za imenovanje tužioca – prijatelja suda koji će podići optužnicu i voditi postupak protiv članova tima optužbe u predmetu bivšeg predsednika Republike Srpske.

U odvojenom podnesku, optuženi je u isto vreme tražio da se na njegovom suđenju pre iznošenja završnih reči, zakazanih za 29. septembar ove godine, održi konferencija o stanju u postupku. Takva zasedanja se za vreme svakog "praznog hoda" na suđenjima održavaju svakih 120 dana da bi se razmotrila pitanja vezana za tok procesa, ali i da bi se optuženi izjasnio o zdravstvenom stanju i pritvorskim uslovima. Karadžić navodi da se poslednji put u sudnici pojavio 3. marta, tako da bi statusna konferencija, po njemu, trebalo da se održi pre 1. jula ove godine.

Bivši predsednik Republike Srpske se tereti za četiri udružena zločinačka poduhvata koja pokrivaju genocid i druge zločine u bosansko-hecegovačkim opštinama 1992, zatim srebrenički genocid 1995. godine, uzimanje talaca UN u junu iste godine i terorisanje građana Sarajeva tokom sve četiri ratne godine.

Dijeljenje sadržaja