Pošto mu nije uspelo da pozivanjem na navodni sporazum sa Ričardom Holbrukom izbori obustavljanje postupka po optužnici za dvostruki genocid i druge zločine u BiH, Radovan Karadžić sada traži da se taj sporazum uvaži barem kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne

Od prvog pojavljivanja pred Tribunalom u julu 2008. godine, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić traži obustavljanje sudskog postupka pozivajući se na sporazum o imunitetu koji je u julu 1996. navodno zaključio sa Ričardom Holbrukom/Richard Holbrooke, bivšim državnim sekretarom SAD. Pošto mu to nije pošlo za rukom, Karadžić sada traži da mu se taj sporazum uvaži kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne, u slučaju da ga veće proglasi krivim.

Po Karadžiću, sudska praksa Tribunala ukazuje da karakter i dela optuženog nakon konflikta mogu da budu olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne. Žalbeno veće je, podseća Karadžić, u predmetu Daria Kordića uvažilo njegovo dobrovoljno odricanje od političkih funkcija, dok je u slučajevima Milana Babića i Biljane Plavšić njihove mirovne napore prihvatilo kao olakšavajuću okolnost za ublažavanje kazne. A upravo to je bila sadržina navodnog džentlmenskog sporazuma sa Holbrukom iz jula 1996. godine, u skladu s kojim se Karadžić povukao sa funkcije predsednika Republike Srpske kao i sa svih javnih funkcija i iz javnog života u zamenu za imunitet od krivičnog gonjenja. Karadžić smatra da je time doprineo primeni Dejtonskog sporazuma i da mu to treba priznati kao olakšavajuću okolnost.

Karadžić traži od veća da uvede u spis ne samo dokaze da se povukao sa funkcija već i dokaze u kakvim je okolnostima to učinio. Tužilaštvo može da tvrdi da njegova ostavka nema težinu pošto je "iznuđena", no to, smatra Karadžić, ne znači da dokaze o navodnom sporazumu treba odbaciti.

Prihvatanje sporazuma sa Holbrukom kao olakšavajuće okolnosti bi, po Karadžiću, bilo "pravni lek" za kršenje njegovih prava. Smatra, naime, da ima pravo na smanjenje kazne zato što se oslanjao na sporazum da neće biti krivično gonjen ako se povuče sa funkcije. Mada mu je to nanelo samo štetu, Karadžić je ostao pri dogovoru koji Tribunal nije uvažio.

Bivši predsednik Republike Srpske je, podsetimo, optužen za dvostruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini, a najviša kazna koja mu se može izreći u slučaju da bude proglašen krivim je doživotni zatvor.

Dijeljenje sadržaja