Bivši pripadnik jedinice "SOS" iz Sanskog Mosta Dušan Mudrinić zvani Medeni tvrdi da su Muslimani iz te opštine sami prvo tražili da budu "sklonjeni" u zatočeničke objekte, zatim su "dobrovoljno" napuštali grad, da bi pre odlaska svoje lokale i automobile "poklanjali" svojim srpskim "prijateljima", među kojima je sticajem okolnosti bio i svedok

U optužnici protiv Radovana Karadžića se navodi da su u Sanskom Mostu počinjeni zločini koji su dosegli razmere genocida, ali svedok odbrane Dušan Mudrinić zvani Medeni tvrdi da su srpske vlasti vodile "pravičnu politiku" prema tamošnjim Muslimanima i Hrvatima. Mudrinić je bio član SDS i pripadnik Srpskih odbrambenih snaga (SOS) kojim je do pogibije krajem 1992. godine komandovao Dušan Šaović zvani Njunja. Jedinica je bila deo Šeste sanske brigade VRS.

U izjavi timu odbrane svedok je naveo da lojalni nesrbi u Sanskom Mostu nisu privođeni, već su sami tražili da se okupe u sportskoj dvorani, nakon čega su mnogi "dobrovoljno" napustili grad. U njihove napuštene kuće lokalna vlast je, objašnjava, smestila srpske izbeglice. Priznaje da je nad lokalnim Muslimanima i Hrvatima bilo retkih izolovanih krivičnih dela koje su činili neodgovorni pojedinci bez podrške vlasti.

U unakrsnom ispitivanju, međutim, tužiteljica Mekena/McKenna je predočila dokaze po kojima su zločini nad nesrbima u Sanskom Mostu činjeni sistematski i u velikom obimu, a da je u napadima prednjačila upravo svedokova jedinica SOS. Još pre početka rata, ta grupa je, po dokazima optužbe, učestvovala u miniranju objekata čiji su vlasnici bili Muslimani. Mudrinić to negira i kaže da se nije radilo o miniranju već o bacanju ručnih bombi, ali ne zna ko je to radio. U izveštaju o radu jedinice SOS iz 1992. godine navodi da su upravo oni minirali nesrpske objekte jer "ustaše i Zelene beretke nisu na drugi način mogle biti razbijene". Stav optužbe je da se nije radilo o "razbijanju" neprijateljskih formacija, već o pritisku na Muslimane da se isele, ali svedok to negira: "Mi smo ih, naprotiv, nagovarali da ostanu, ali njihova želja da odu je bila jača".

Pritisci su se, ukazuje tužiteljica, pojačali početkom rata kada su nesrpski civili uz zdušnu asistenciju pripadnika jedinice SOS hapšeni, zatvarani i premlaćivani na nekoliko lokacija u gradu, uključujući zgradu policije, sportsku dvoranu i halu "Betonirka". Svedok ne poriče da je učestvovao u hapšenjima "kao ispomoć", ali kaže da o premlaćivanjima ne zna ništa osim što je "čuo ali ne i video" da je toga bilo u "Betonirki". Svedoci optužbe su imenovali pripadnika SOS jedinice Danilušku Kajteza kao odgovornog za premlaćivanje na smrt šest Muslimana prilikom transporta do logora Manjača, ali Mudrinić ni o tome ništa ne zna. Kajtez je, inače, kasnije promenio ime u Nikola Kovačević i pred sudom u Sarajevu je osuđen na 12 godina zatvora.

Tužiteljica je ukazala da je imovina nesrba nasilno oduzimana, pa su tako lokali i kuće završavali u rukama Srba, posebno pripadnika jedinice SOS – kafić "Neli" uzeo je svedok Medeni, kafić "Gold" komandant Njunja, a "Spajder" Goran Čanković. Mudrinić je, međutim, pokušao da ubedi sudije da nije sve kako izgleda, jer su navodno Muslimani poklanjali kuće i kafiće svojim "srpskim prijateljima", a promena vlasnika izvršena je dobrovoljno, zakonito i u prisustvu advokata. Slično je, tvrdi, bilo i sa automobilima koje su Muslimani takođe "poklanjali".

Kada je u septembru 1995. godine u Sanski Most iz Srbije došao Željko Ražnatović Arkan sa svojom zloglasnom paravojnom jedinicom, Mudrinić je, po izjavama više svedoka optužbe, njegovim ljudima bio "vodič" prilikom hapšenja Muslimana. Radilo se o pravom lovu na ljude po ulicama i kućama, premlaćivanju, ubacivanju u gepeke automobila i odvoženju u logore, a mnogi od uhapšenih više nikad nisu viđeni živi. Svedok, međutim, "odgovorno tvrdi" da nikoga nije premlaćivao, niti je ulazio u muslimanske kuće.

Valjda da bi istakao njegovu pitomu narav, Karadžić je u dodatnom ispitivanju ukazao da je značenje Mudrinićevog nadimka "izvedeno od reči med", a svedok je dodao da Medeni znači "sladak". Pred kraj današnjeg zasedanja, iskaz u Karadžićevu odbranu je počeo Momčilo Gruban, bivši šef smene straže u logoru Omarska.

Dijeljenje sadržaja