Ratni šef Sekretarijata za odbranu u Sanskom Mostu, svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, tvrdio da je radnom obavezom u okviru koje su upućivani i na ratište da kopaju rovove i čiste minska polja, Muslimanima i Hrvatima pružen "osećaj da su korisni, da stvaraju nova dobra" i na taj način su "uključivani u život, a ne potcenjivani"

Boro Tadić je u proleće 1992. godine bio komandant bataljona Šeste sanske brigade JNA, a potom šef Sekretarijata za narodnu odbranu u Sanskom Mostu, jednoj od sedam opština u kojima je, po optužnici, etničko čišćenje doseglo razmere genocida.

U izjavi odbrani Radovana Karadžića naveo je da je u aprilu 1992. godine njegova brigada upućena u Sanski Most s ciljem "očuvanja mira i sprečavanja međunacionalnih sukoba". Brigada je, kaže, "štitila sve stanovnike bez obzira na njihovu nacionalnost", ali su paravojne hrvatske i muslimanske jedinice napadale JNA.

U izjavi je takođe naveo da ne zna da su članovi SDS ili Radovan Karadžić ikad širili propagandu s ciljem da kod Srba izazovu strah da će Muslimani ili Hrvati počiniti nad njima "novi genocid". Tužiteljica Mekena/McKenna je u unakrsnom ispitivanju i emitovala snimak sa mitinga SDS u Banjaluci 3. marta 1991. godine, na kojem Karadžić obećava okupljenima da neće biti "ostavljeni da budu iskasapljeni" kao 1941. godine. Tadić, međutim, kaže da "ne zna" da li takva izjava unosi strah od drugih naroda, već po njemu samo "poziva na opreznost".

Kao primer dehumanizacije nesrba tužiteljica je predočila bilten Kriznog štaba Sanskog Mosta, u kojem Nedeljko Rašula za Muslimane kaže "ukoliko su uopšte narod", dok Hrvate opisuje kao narod koji "vekovima u genima nosi patološku žeđ da ubija one koji su bolji i pošteniji od njih". Svedok, međutim, naglašava da se to "i danas ponavlja", pošto je nedavno publika na stadionima u Splitu i Zagrebu skandirala ustaške pozdrave.

Tadićeva teza je i da su Muslimani "promenom vere napustili braću Srbe", a to je rekao i u obraćanjima lokalnim Muslimanima u proleće 1992. godine. Danas objašnjava da su Muslimani, "iz njegovog izraza lica i reči iz kojih je izlazila ljubav", mogli da "pročitaju želju za mirom i da se u srcima preokrenu i ne ponašaju kao 1941. godine".

Tvrdio je međutim da ne zna za detalje aktivnosti Šeste brigade u napadima na muslimanska sela i preuzimanju vlasti u Ključu i Sanskom Mostu. Na tužiteljičino insistiranje da odgovori da li je čuo za zatvaranje hiljade civila iz Mahale na fudbalski stadion i višestruka ubistva tokom napada na taj deo grada, rekao je da se "svašta čulo", ali da tamo nije bio.

Tadić je tokom rata bio nadležan za upućivanje nesrba na radnu obavezu. Tužiteljičine tvrdnje da su Hrvati i Muslimani upućivani na ratište da kopaju rovove, čiste minska polja i da su izlagani torturi Tadić je nazvao "jednostranim tumačenjem i totalnim nerazumevanjem situacije". Po njemu, u poređenju sa hiljadama Srba koji su poginuli u borbama, slanje "samo njih 113" na radnu obavezu na ratištu "nije velika brojka". Povrh toga, radnom obavezom, tvrdi, Muslimanima je pružen "osećaj da su korisni, da stvaraju nova dobra" i na taj način su "uključivani u život, a ne potcenjivani".

Dijeljenje sadržaja