Svedočeći uz mere zaštite na suđenju Ratku Mladiću, bošnjakinja iz Foče opisala kako je tokom 1992. godine mesecima držana u više zatočeničkih centara gde je zajedno sa brojnim drugim ženama silovana i na različite druge načine mučena i ponižavana

Svedokinja koja je danas na suđenju Ratku Mladiću dala iskaz pod punim merama zaštite i sa pseudonimom RM-70 opisala je golgotu koju je prošla kao zatočenica srpske vojske i policije tokom rata u BiH. Na početku zasedanja u dokaze je uvedena njena izjava timu optužbe iz novembra 1995. godine, kao i delovi iskaza sa jednog od prethodnih haških suđenja čiji je sažetak danas pročitala tužiteljica Markus/Marcus.

U sažetku se navodi da je svedokinja zajedno sa tridesetak bosanskih Muslimana uhapšena u Foči početkom jula 1992. godine od strane srpske vojske. Njih deset je ubrzo ubijeno, a ostali su odvedeni u zatočenički objekat u motelu Buk Bijela, gde su seksualno i na druge načine zlostavljani. Potom su žene i devojke odvedene u srednju školu u Foči, gde su svakodnevno silovane i mučene, a isti obrazac nasilja nastavio se i nakon premeštanja u sportsku halu "Partizan". Konačno, svedokinja je odvedena u zloglasnu Karamanovu kuću u Foči gde je držana od početka avgusta do kraja oktobra 1992. godine. Za to vreme su ona i druge zatočenice trpele grupna silovanja i druge oblike torture, da bi odatle uz pomoć dva srpska vojnika pobegla u Crnu Goru. Svi zatočenički centri kroz koje je prošla navode se u optužnici protiv Ratka Mladića.

Veći deo njenog iskaza, pre svega onaj koji se odnosi na zločine koje je preživela, održan je na delovima zasedanja zatvorenim za javnost. Na javnim sednicama se moglo čuti da su među silovateljima bili pripadnici vojske i policije bosanskih Srba Pero Elez, Gojko Janković, Dragan Zelenović i Janko Janjić, a da je lokalni nastavnik Milorad Cicmil jednom prilikom svedokinji pretio da će joj odseći ruku jer nije umela da se prekrsti kad joj je bilo naređeno.

Svedokinja je tokom iskaza rekla da je sa njom u zatočeništvu u Karamanovoj kući bila i 12-godišnja Almira Bektović, a na pitanje da li zna šta se sa njom kasnije desilo, rekla je da je nakon rastanka nikada više nije videla. Čula je, kaže, da je Almira prodata nekom Crnogorcu za 200 nemačkih maraka.

Upitana šta je bila svrha seksualnog i drugog zlostavljanja fočanskih žena i devojčica, svedokinja RM-70 je kroz suze i u jednom dahu rekla: "Hteli su da nas pobiju i duhovno unište, jer za ženu koja je silovana više nema leka, nikad se oprati ne mogu, nikad. Borim se, ali moj život je uništen, ubili su mi majku i brata, najdraže ljude u mom životu, uzeli su moju sreću, a bila sam pre rata presretna da se rečima ne može opisati".

I pored svega, kaže da ne mrzi Srbe jer među njima ima dobrih ljudi koji, nažalost, "nisu mogli ništa učiniti" da zašite svoje bošnjačke komšije. U kratkom unakrsnom ispitivanju potvrdila je da su je iz zatočeništva spasila dva srpska vojnika i da im je zbog toga zahvalna do groba.

Svedokinja se do danas nije vratila u svoj predratni dom i kaže da u selu sada živi samo jedan Bošnjak, a da se bivši srpski susedi bore sa teškim siromaštvom. Iskaz je zaključila sledećim rečima: "Danas bi naše komšije Srbi bili srećni da se mi vratimo, da živimo sa njima ponovo, jer kažu da kako smo mi otišli, njima je nafaka otišla. Oni nemaju ništa, siromašni su, jako su siromašni. Jednostavno mi je žao kad ih vidim takve".

Dijeljenje sadržaja