Uoči predsedničkih izbora u Tribunalu (2)

Listi Meron-Ađus će se na predstojećim izborima za predsednika i potpredsednika suprotstaviti lista Kvon-Ori. Sva četvorica spadaju među najiskusnije sudije i u normalnim okolnostima ne bi bilo važno ko će od njih biti "prvi među jednakima"

U utorak 1. oktobra stalne sudije Tribunala će na plenarnoj sednici izabrati novog i, po svoj prilici poslednjeg, predsednika suda. Na tom su se položaju od novembra 1993. godine, podsetimo, izmenili Italijan Kaseze/Cassese, Amerikanka Mekdonald/MacDonald, Francuz Žorda/Jorda, Amerikanac Meron, Italijan Pokar/Pocar, Jamajčanin Robinson i, još jednom, Amerikanac Meron.

Prvi put u istoriji Tribunala pred plenumom će se naći dve liste kandidata. Na prvoj su dosadašnji predsednik Meron i potpredsednik Ađus/Agius, koji traže reizbor. Njima će se suprotstaviti Kvon/Kwon i Ori/Orie, predsedavajuće sudije Pretresnih veća pred kojima se trenutno odvijaju suđenja Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

Sva četvorica, nesumljivo, spadaju među najiskusnije i najuglednije sudije Tribunala i u normalnim okolnostima ne bi bilo važno ko će od njih biti "prvi među jednakima". Sadašnje okolnosti, na žalost, bi se teško mogle opisati kao "normalne". No, idemo redom u predstavljanju "velike četvorke".

Sudija Meron je nakon bogate diplomatske karijere u Izraelu i profesorske u Sjedinjenim državama, u Tribunal došao 2001. godine, sa položaja savetnika u Stejt departmentu. Na internet stranici Tribunala predstavljen je kao "jedan od vodećih naučnika na području međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i međunarodnog krivičnog prava". Odmah po dolasku u Hag imenovan je u Žalbeno veće, tako da u proteklih 12 godina nije učestvovao ni na jednom prvostepenom suđenju.

Za predsednika Tribunala je prvi put izabran 2003. a drugi put 2011. godine. Njegov drugi predsednički mandat je obeležen onim što u Tribunalu zovu "Meronova trilogija". Naime, pod njegovim predsedavanjem žalbena veća Tribunala u Hagu i Aruši su od novembra prošle do februara ove godine većinom glasova poništila tri prvostepene presude petorici visokih vojnih i političkih zvaničnika (Gotovina, Markač, Mugenizi, Muginareza i Perišić), prethodno osuđenih na ukupno 129 godina zatvora zbog teških kršenja međunarodnog humanitarnog prava u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

O tim presudama i njihovim efektima, ne samo na terenu i na žrtve već i na razvoj međunarodnog krivičnog prava, napisani su tomovi, pa se na to nećemo vraćati. Podsetimo, samo, da su u protivnim mišljenjima sudija istih žalbenih veća neke od tih presuda kvalifikovane kao "jednostavno groteskne" i "lišene svakog osećaja pravde", kao i da ih u Tribunalu posprdno opisuju kao "časopisne presude", jer su "tanke" kako obimom (oko 50 stranica), tako i u pravnom rezonovanju, odnosno obrazloženju.

Osim ove "trilogije", u bilans aktuelnog predsedništva mogao bi se uključiti i drastičan pad morala tribunalovog osoblja, na koji je ukazala nedavna anketa provedena među pravnim savetnicima pretresnih i žalbenog veća. Konačno, mada su "izuzeli" sebe iz odlučivanja o sudbini sudije Harhofa, sadašnji predsednik i potpredsednik se – s obzirom na moć koju nesumljivo imaju i demonstriraju – ne mogu amnestirati odgovornosti za haos izazvan načinom na koji je postupljeno u tom slučaju. Sve u svemu, bilans aktuelnog predsedništva, kako sudija Meron voli da kaže za svoje presude, "govori za sebe".

Potpredsednik Ađus je u Tribunalu takođe od 2001. godine. Pre nego što je 2010. godine imenovan u Žalbeno veće, malteški sudija je predsedavao pretresnim većima koja su sudila Radoslavu Brđaninu, Naseru Oriću i "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba. Zanimljivo je da se u slučaju oslobađajuće presude Gotovini i Markaču sudija Ađus oštro sročenim protivnim mišljenjem ogradio od odluke većine, čiju je analizu opisao kao "konfuznu, zbunjujuću i krajnje problematičnu". Međutim, već u sledećoj prilici, u slučaju Perišić, sudija Ađus se priklonio mišljenju većine predvođene Meronom.

Listu "izazivača" na predstojećim predsedničkim izborima predvodi sudija Kvon /Kwon iz Južne Koreje. I on je za sudiju Tribunala prvi put izabran 2001. godine. Sedeo je u veću koje je vodilo nezavršeno suđenje Slobodanu Miloševiću, kao i u "mega-procesu" sedmorici oficira optuženih za genocid u Srebrenici. Od 2008. do 2011. godine obavljao je dužnost potpredsednika suda. U poslednje četiri godine predsedava većem koje sudi bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. Ubedljivo najmlađi od četvorice kandidata, sudija Kvon se smatra"učenikom" i sledbenikom prvog tribunalovog predsednika, Kasezea/Cassese.

Mada je za sudiju izabran takođe 2001. godine, Holanđanin Ori/Orie ima nešto duže i raznovrsnije tribunalsko iskustvo. On je, naime, bio u timu odbrane Duška Tadića, na prvom suđenju pred Tribunalom 1996. godine. Kao sudija, predsedavao je većima koja su sudila Galiću, Krajišniku, Haradinaju, zatim generalima Gotovini, Markaču i Čermaku, šefovima srpske tajne službe Stanišiću i Simatoviću, a trenutno predsedava suđenjem bivšem komandantu Glavnog štaba VRS, Ratku Mladiću.

Sudija Ori, mora se i to reći, nije "miljenik" Žalbenog veća. Kazne koje su njegova veća odmerila optuženima su u dva slučaja drastično preinačene: Galiću je u žalbenom postupku kazna od 20 godina zamenjena doživotnim zatvorom, dok je Krajišniku sa 27 smanjena na od 20 godina zatvora. Dve presude Orijevih veća su u žalbi poništene: osuđujuća Gotovini i Markaču i oslobađajuća Haradinaju, s tim što je u drugom slučaju Ori dobio satisfakciju jer je novo veće, nakon ponovljenog suđenja, donelo istu oslobađajuću presudu. Ostaje da se vidi šta će se na kraju dogoditi sa oslobađajućom presudom Stanišiću i Simatoviću.

Toliko o kandidatskim listama za predstojeće predsedničke izbore, koje mnogi – ne samo u Tribunalu – smatraju najznačajnijim u dvadesetogodišnjoj istoriji suda. S kakvim izgledima "četvorka" izlazi pred plenum i šta bi sve moglo uticati na ishod, ostavljamo za sledeći nastavak našeg "predizbornog serijala".

Dijeljenje sadržaja