Uoči predsedničkih izbora u Tribunalu (3)

Faktori koji bi mogli uticati na ishod: sastav biračkog tela, kumulacija predsedničkih funkcija, nezadovoljstvo osoblja sudskih veća načinom vođenja Tribunala, nepisano pravilo alternacije pravnih sistema i, konačno ali ne i najmanje važno: godine starosti predsedničkih kandidata

Rezultat predsedničkih izbora u Tribunalu podjednako je teško predvideti kao i ishod konklave za izbor Rimskog pape. U oba slučaja nema ni kladioničkih "tipova" ni predizbornih anketa o opredeljenju "biračkog tela": kardinala u Vatikanu, odnosno stalnih sudija u Tribunalu. Takvih "birača" u Hagu je trenutno 18, s tim što postoji mogućnost da im se do izbora priključi i sudija Niang iz Senegala, koji je nedavno imenovan kao zamena za sutkinju Vaz.

Predizborna kampanja, lobiranje i "prijateljsko ubeđivanje" su, ne treba sumnjati, u toku. Međutim, odvijaju se u četiri oka (jedan na jedan) i između četiri zida sudijskih i diplomatskih kabineta u Hagu, Aruši, Njujorku i ko zna još gde. Tu i tamo o tome procuri poneka informacija - istina ne iz sudijskih već iz diplomatskih ili novinarskih izvora - ali pošto ih je nemoguće proveriti, bolje ih je i ne koristiti. Pogledajmo, umesto toga, neke od faktora koji bi mogli uticati na opredeljenje birača.

SASTAV "BIRAČKOG TELA": Na prvi pogled, izvesnu prednost "Meronovoj listi" daje činjenica da većinu "biračkog tela" čine sudije Žalbenog veća: 11 prema 8. Žalbene sudije su, logično je pretpostaviti, u manje-više redovnim službenim kontaktima sa kolegama Meronom i Ađusom, a malo ili ni malo sa Kvonom i Orijem. Njih dvojica trenutno predsedavaju Pretresnim većima koja vode dva velika suđenja (Karadžiću i Mladiću) i imaju malo vremena za "socijalne kontakte" sa kolegama iz Žalbenog veća. A nisu imali prilike ni da se međusobno bolje upoznaju na plenarnim sednicama, budući da je u protekle dve godine održana samo jedna.

DVOSTRUKO PREDSEDNIŠTVO: Dalje, u prilog "Meronove liste" moglo bi da ide i to što će on, bez obzira na ishod predstojećih izbora, do marta 2016. godine ostati predsednik takozvanog Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MICT). Pred tim će se Mehanizmom, podsetimo, voditi žalbeni postupci u "zaostalim" predmetima Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. A u nadležnosti predsednika MICT, dakle Merona, između ostalog je i izbor i imenovanje članova žalbenih veća koja će rešavati "zaostale" predmete u Hagu i Aruši.

BUMERANG EFEKT: To što sudija Meron trenutno sedi u dve "predsedničke fotelje" moglo bi, međutim, da ima efekt bumeranga, posebno ako se uzme u obzir sadašnje nezadovoljstvo načinom na koji se odvijaju procesi smanjenja osoblja Tribunala s jedne i regrutovanja kadrova za MICT, s druge strane. Ti procesi su u anketi među pravnim savetnicima veća gotovo jednoglasno ocenjeni kao "nepravični i netransparentni", a odgovornost za sunovrat morala je pripisana "apsolutističkom stilu" kojim predsednik i njegov kabinet vode Tribunal. Stilu koji je, po ocenama anketiranih, prožet nepotizmom, dvostrukim standardima, arogancijom i konstantnim menjanjem "pravila igre".

Pitanje je, međutim, koliko je neraspoloženje pravnih savetnika veća doprlo do sudija za koje rade, kao i da li te sudije dele njihove ocene o načinu vođenja Tribunala u protekle dve godine.

ODSTUPANJE: Ako bi se primenilo nepisano pravilo koje je striktno poštovano u prvih 18 godina Tribunala, na ovim bi izborima bio "red" na sudiju Kvona, budući da potiče iz zemlje u kojoj se primenjuje takozvani kontinentalni pravni sistem. Naime, u prvih 18 godina na položaju predsednika su se smenjivale sudije iz različitih pravnih sistema. Prvi predsednik, Italijan Kaseze/Cassese, je bio iz kontinentalnog sistema, nasledila ga je Amerikanka Mekdonald/McDonald iz anglosaksonskog sistema, nakon nje je došao "kontinentalac" Žorda/Jorda iz Francuske i tako u krug, sve do izbora 2011. godine kada je Jamajčanina Robinsona zamenio sudija iz istog anglosaksonskog sistema, Amerikanac Meron. Bio je to drugi Meronov predsednički mandat i prvo odstupanje od nepisanog pravila alternacije. A da li je i poslednje, videće se 1. oktobra.

RAVNOPRAVNI I "RAVNOPRAVNIJI": U prvoj informaciji o "alternativnom kandidatu" za predsednika, objavljenoj 14. juna u "Njujork tajmsu", navodi se da se "otprilike polovina sudija oseća prilično nelagodno" zbog promene kursa Tribunala i želi drugačijeg predsednika. Nemoguće je spolja utvrditi da li se "sudijska nelagoda" od tada povećala ili smanjila, ali se ne može isključiti mogućnost da se izbori – ukoliko ostane parni broj (18) glasača – završe nerešenim rezultatom: 9:9.

Izuzetno je zanimljivo šta se tada događa. Prema tribunalovom Pravilniku o postupku i dokazima, u tom se slučaju primenjuje pravilo 17 koje proklamuje da su sve "sudije ravnopravne..." ali su neke ipak "ravnopravnije", odnosno imaju "prvenstvo". A "prvenstvo", prema tom pravilu, imaju sudije sa dužim stažom u Tribunalu. U slučaju ovih izbora to ne pomaže, budući da sva četvorica kandidata imaju dvanaestogodišnji staž u Tribunalu, pošto su svi izabrani 2001. godine. A ako im je staž isti, "prvenstvo" se - propisuje pravilo 17 - određuje "prema godinama starosti".

Aktuelni predsednik i potpredsednik imaju zajedno 151 godinu (Meron 83 a Ađus 68), i u tom su pogledu ubedljivo "ravnopravniji" od "mlađahnih" Kvona (60) i Orija (66) sa "samo" 126godina. Poodmakle godine ne samo što se ne smatraju preprekom za obavljanje predsedničke (ili predsedničkih!) funkcija, već u slučaju Tribunala mogu da predstavljaju značajan bonus. Istina, samo za sudije. Neki vrhunski tužioci su, podsetimo, penzionisani po sili zakona kada su napunili 65 godina. Ali, to je već druga priča.

Time zaključujemo naš predizborni serijal i prelazimo na izbornu šutnju do utorka 1. oktobra 2013.

Dijeljenje sadržaja