Žalbeno vijeće Specijalnog suda za Sijera Leone

Bilo jednom, ne tako davno - pre samo godinu ili dve - kada je Tribunal za bivšu Jugoslaviju smatran nedostižnim idealom za sve ostale međunarodne krivične sudove: ad hoc, specijalne, mešovite, pa i za stalni MKS. A onda je, gotovo preko noći, postao "ružno pače" međunarodnog krivičnog pravosuđa, predmet kritika i podsmeha ne samo među protivnicima, već i među onima koji su ga podržavali, poput aktivista i organizacija za ljudska prava širom sveta ili udruženja žrtava ratnih zločina u regionu. Da bi mu, prošle sedmice, "mlađi brat" - Specijalni sud za Sijera Leone (SCSL) - očitao dobru lekciju.

Žalbeno veće Specijalnog suda za Sijera Leone je u presudi Čarlsu Tejoru/Charles Taylor jednoglasno i u potpunosti odbacilo "konkretnu usmerenost", uslov koji je za postojanje krivične odgovornosti za "pomaganje i podržavanje" zločina uveo Tribunal za bivšu Jugoslaviju. Taj uslov uveden je prvi put početkom ove godine, u oslobađajućoj presudi Momčilu Perišiću. Žalbena presuda u predmetu Tejlor, izrečena 26. septembra 2013., potvrdila je osudu i kaznu od 50 godina zatvora, izrečenu u aprilu 2012. godine za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Žalbeno veće SCSL je svojim Statutom, takođe formulisanim u Savetu bezbednosti UN, obavezano da sledi odluke Žalbenog veća Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Sudije Specijalnog suda su, međutim, uočile značajne greške u obrazloženju Perišićeve presude, i nisu se ustručavale da to jasno kažu, veoma oštrim jezikom.

Da podsetimo, u Perišićevoj žalbenoj presudiveće pod predsedavanjem sudije Merona zanemarilo je presedane, godinama stvarane u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, o tome da li je neophodno dokazati da je pomoć koju je optuženi pružao počiniocima zločina bila "konkretno usmerena" na vršenje zločina, ili je dovoljno pokazati da je "na neki način" bila na to usmerena. Žalbeno veće Tribunala je u nekoliko žalbenih presuda, posebno u predmetima Brđanin, Krstić, te Blagojević i Jokić, utvrdilo da takva "konkretna usmerenost" nije neophodan element i da je dovoljno dokazati da su postupci optuženog imali znatan uticaj na počinjenje zločina. U presudi poznatijoj po šturosti nego po obrazloženju, Žalbeno veće Tribunala se (sa izuzetkom sudije Liua) vratilo izlizanim stranicama žalbene presude u slučaju Tadić i u njima pronašlo ključne formulacije iz kojih proizlazi uslov postojanja konkretne usmerenosti. A to se, kao nekakva 'tajna mudrost', krilo toliko godina od očiju sudija manjeg kalibra.

Kao što smo već pisali, Perišićeva žalbena presuda nije nikakvo odstupanje u smislu sudske 'kreativnosti': to je samo posljednje poglavlje ‘Meronove trilogije’ poništavanja presuda pretresnih veća kako u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, tako i u onom za Ruandu. Radi se o slučajevima Gotovina i Markač (uz protivna mišljenja sudija Pokara/Pocar i Ađusa/Agiusa) te Mugenzi i Mugiraneza (i ovde uz protivno mišljenje sudije Liua).

Ukupno je poništeno 129 godina zatvorske kazne za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

I tu na scenu stupa Žalbeno veće Specijalnog suda za Sijera Leone, koje čini pet međunarodnihsudija, kojima predsedava sudija King iz Sijera Leonea, a tu je i američka sutkinja Fišer/ Fisher, sa priličnim renomeom u međunarodnim sudovima, pored ostalog i u veću za ratne zločine Suda BiH. Ovo žalbeno veće posvetilo je najmanje dvadeset pet stranica (u poređenju sa tek nekoliko stranica u presudi Perišiću) detaljnoj analizi pitanja "konkretne usmerenosti". Za one koje žele pročitati tekst presude, ključni delovi nalaze se u paragrafima 362-385 i 466-486 jednoglasne odluke, te u paragrafima 709-721 saglasnog mišljenja sutkinja Fišer i Vinter/Winter.

Da rezimiramo, Žalbeno veće u slučaju Tejlor zaključilo je da je tribunalova presuda u predmetu Perišić samo "uverljiv ali ne i obavezujući izvor’, što znači da sudije Specijalnog suda za Sijera Leone nisu zakonom obavezane da je slede, već mogu zaključivati samostalno. Shodno tome, Žalbeno veće je u pet zapanjujućih paragrafa (476-480) jednoglasno zaključilo da Meronovo "Žalbeno veće u slučaju Perišić nije dokazalo da je ‘konkretna usmerenost’ element običajnog međunarodnog prava" (koje se smatra zlatnim standardom međunarodnog prava).Izraz "običajno međunarodno pravo", ukazuje se dalje, uopšte se ne pominje u Perišićevoj žalbenoj presudi, osim u protivnom mišljenju sudije Liua. Bio je to težak udarac, ali samo prvi u seriji koja je usledila. Na primer, navodi se da Žalbeno veće Tribunala za bivšu Jugoslaviju nije dalo "jasnu, detaljnu analizu" izvora koji podupiru zaključak da je "konkretna usmerenost" element pomaganja i podržavanja u skladu s običajnim međunarodnim pravom. Na mnogo mesta sudije žalbenog veća SCSL kažu da se ‘nisu uverili’, da ‘nadalje nisu uverene’,da se ‘ne slažu’, a sve što mogu reći u pohvalu tumačenja zakona Tribunala pod vodstvom sudije Merona jeste da predstavlja "novinu".

Što se tiče presude u predmetu Tadić, Žalbeno veće suda za Sijera Leone je zaključilo da ta presuda ne samo zanemaruje običajno međunarodno pravo, nego i da je "razmatranje pomaganja i podržavanja u tom predmetu ograničeno na objašnjavanje razlike između odgovornosti za pomaganje i podržavanje i odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat". Što znači da je sasvim beskorisna za svrhu u kojoj je upotrebljena u predmetu Perišić.

Propust Meronovog veća da običajno međunarodno pravo primeni na pitanje "konkretne usmerenosti" Žalbeno veće suda za Sijera Leone je videlo kao još jedan primer 'sudijske kreativnosti'.Pa, s tim u vezi, podseća na upozorenje bivšeg tribunalovog sudije Šahabudina/Shahabuddeena iz Gvajane, koji je rekao da "opasnost da sudovi sami donose zakone ne postoji samo kad se sud upusti u stvaranje zakona koji ne postoje, nego i kad ne primjenjuje one zakone koji postoje; to se može uistinu smatrati donošenjem zakona od strane suda kojem je cilj poništenje postojećeg zakona".

U svom izdvojenom saglasnom mišljenju, američka sutkinja Fišer kojoj se pridružila sutkinja Vinter iz Austrije, posebno ukazuje na sugestije Tejlorove obrane "da bi sudije ovog Suda mogle da budu otvorene za argument da promene zakon ili oblikuju svoje odluke tako da budu u interesu zvaničnika država koje pružaju podršku ovom ili bilo kojem drugom međunarodnom krivičnom sudu". Takva sugestija, zaključujeamerička sutkinja, predstavlja "uvredu međunarodnog krivičnog prava i sudija koje mu služe".

Upravo to je u žalbenom postupku pred Tribunalom otvoreno sugerisala Perišićeva odbrana, ali se većina, sa časnim izuzetkom sudije Liua, nije osetila uvređenom nego je, naprotiv,pokazala da je zaista otvorena za takve argumente.