Mladićeva odbrana sugerisala, a vojni veštak optužbe se nije saglasio, da su srebrenički civili, poznati kao "torbari", upadom i pljačkom osvojenih srpskih sela zapravo učestvovali u borbama i tako postajali legitimna vojna meta

Poslednjeg dana unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka optužbe Ričarda Batlera/Richard Butler odbrana Ratka Mladića je ukazivala da srebrenička enklava, uprkos sporazumu zaraćenih strana i Unprofora, nije bila demilitarizovana. Svedok to nije poricao ni u glavnom ispitivanju, pa je danas ponovio da 28. divizija Armije BiH nije nikada do kraja razoružana i da je kao takva za vojsku bosanskih Srba predstavljala legitimnu vojnu metu. Međutim, kada je branilac Dragan Ivetić u legitimne ciljeve pokušao da "uvuče" i civile, svedok se nije saglasio.

Odbrana je predočila dokument sa potpisom komandanta štaba Armije BiH u Srebrenici Ramiza Bećirovića u kojem se navodi da je "svaka mesna zajednica imala svoju logistiku i hranila svoju vojsku". Iz toga, po braniocu, proističe da su civili pružali podršku borcima i učestvovali u borbama, sugerišući da su tako postajali legitimna vojna meta. Svedok nije poricao da je narod pružao sklonište i dostavljao hranu vojnicima, ali je naglasio da to ne znači da su civili učestvovali u neprijateljstvima.

U istom dokumentu se navodi da su civili pratili vojsku u napadima na srpska sela, upadali u kuće i "odnosili šta su hteli", što je po braniocu nesumnjiv dokaz da su učestvovali u borbama. Američki obaveštajac je odgovorio da to ne bi tako formulisao iako zna za upade u sela u kojima su civili uglavnom uzimali hranu iz napuštenih kuća. Predsedavajući sudija Ori/Orie je primetio da bi se pljačka osvojenih sela mogla pre formulisati kao "podrivanje" a ne kao pomoć Armiji BiH, na šta je branilac odgovorio da to zahteva "ozbiljniju analizu".

U nastavku Bećirovićevog dokumenta se navodi da su pripadnici 28. divizije, pokušavajući da izigraju sporazum o demilitarizaciji, Unproforu predavali zastarelo i pokvareno oružje, a ispravno sakrivali po kućama. To je, po odbrani, te kuće automatski pretvaralo u legitimne vojne mete, ali se Batler nije s tim složio. Po njemu, skriveno oružje ili artiljerijsko oruđe ne čini kuću vojnim ciljem, osim u slučaju da se iz nje otvara vatra. Kao primer je naveo situaciju u Iraku gde američka vojska nije imala pravo da sravni sa zemljom kuću u kojoj je prilikom pretresa pronađeno oružje.

U nastojanju da opravda navod iz Direktive 7 sa potpisom Radovana Karadžića iz marta 1995. godine u kojoj se zahteva stvaranje "uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka meštana Srebrenice i Žepe", branilac je sugerisao da se zapravo radi o primeni "doktrine dominantne snage" koja podrazumeva upotrebu velike vojne sile sa ciljem da se što pre razoruža neprijatelj. Formulacija u Direktivi 7 je, po odbrani, malo nezgrapna zato što su je pisali "laici". Veštak optužbe podseća da je taj dokument sačinio general Glavnog štaba VRS Radivoje Miletić koji svakako nije laik i dodaje da se laikom ne može nazvati čak ni potpisnik Karadžić, jer je do tada, iako bez vojnog obrazovanja, već tri godine bio vrhovni komandant oružanih snaga.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je dodatno ispitivanje svedoka od strane tužioca Mekloskog/McCloskey i biće okončano sutra ujutro.

Dijeljenje sadržaja