Američki obaveštajac Ričard Batler odbacio sugestiju odbrane da presretnuti razgovori Ratka Mladića i njegovih oficira iz perioda pre i nakon pada Srebrenice nisu autentični ukazujući na činjenicu da se njihov sadržaj u velikoj meri poklapa sa sadržajem dokumenata vojske bosanskih Srba i drugih dokaza o razvoju događaja koji su doveli do srebreničkog genocida

Budući da se u izveštajima o toku srebreničke operacije u julu 1995. godine veštak optužbe Ričard Batler/Richard Butler oslanjao na sadržaj razgovora oficira vojske bosanskih Srba koje je presrela i zabeležila Armija BiH, branilac Ratka Mladića je u današnjem unakrsnom ispitivanju osporavao njihovu autentičnost. Svedok je objasnio da je zbog validnosti svojih ekspertskih zaključaka "zavirio u svaku mišju rupu" i pažljivo proverio mogućnost da su presretnuti razgovori falsifikovani, ali se uverio u suprotno.

Osnovni razlog zbog kojih svedok zapise presretnutih razgovora smatra autentičnim je činjenica da se njihov sadržaj poklapa sa "širim kontekstom", odnosno da odgovara stvarnom toku događaja koji je utvrđen na osnovu brojnih drugih dokaza. I, drugo, zato što su u velikom broju slučajeva ti zapisi u korelaciji sa dokumentima vojske bosanskih Srba. Primera radi, u jednom presretnutom razgovoru se pominje potreba dostavljanja 500 litara goriva bezbednjaku Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću za potrebe prevoženja i pokopa leševa srebreničkih žrtava, a isti navod je tri godine kasnije pronađen u zaplenjenoj dokumentaciji VRS. Da bi pripadnici Armije BiH uspeli da podmetnu tako nešto, morali su, objašnjava Batler, da se usred masovnih egzekucija nakon pada Srebrenice ušunjaju u prostorije jedinice bosanskih Srba, pročitaju dokument i onda njegov sadržaj ukomponuju u "izmišljeni" presretnuti razgovor. Nakon toga im još ostaje da se nadaju da će pomenuti dokument biti otkriven u budućoj istrazi haškog tužilaštva.

U najkraćem, svedok kaže da je u autentičnost uveren zbog činjenice da su dve suprotstavljene strane – Armija BiH u presretnutim razgovorima i VRS u svojim naređenjima i izveštajima – o istim događajima zabeležile identične stvari.

Na primedbu da mahom ne postoje tonski zapisi razgovora već samo njihovi transkripti koje su sačinili tehničari bosanske vojske, svedok je odgovorio da je to zato jer nije bilo dovoljno audio traka. Pokušao je branilac Dragan Ivetić da ospori verodostojnost transkripata ukazujući i na navodne jezičke nelogičnosti u zapisima. U razgovoru od 12. jula 1995. godine Ratko Mladić, naime, kaže – "evakuirat' ćemo sve, i ko hoće i ko neće", misleći na civile okupljene u Potočarima. Odbrana sugeriše da razgovor nije autentičan jer srpski general koristi hrvatsku frazu "evakuirat' ćemo", umesto srpske "evakuisaćemo". Batler nije želeo da komentariše razlike jugoslovenskih jezika, ali je ukazao na mogućnost da je pripadnik Armije BiH koji je beležio tok razgovora bio Hrvat.

U nastavku ispitivanja odbrana se bavila svedokovim zaključkom o nelegitimnosti Mladićeve Direktive broj 4 iz avgusta 1992. godine u kojoj kao cilj postavlja da se neprijatelj, ali i civilno stanovništvo "prisile da napuste" enklave u istočnoj Bosni. Branilac je sugerisao da je ideja bila da se civili "privremeno izmeste" iz zone borbenih dejstva, što svedok nije mogao da potvrdi.

Iskaz Ričarda Batlera se nastavlja u ponedeljak i planirano je da se završi u utorak.

Dijeljenje sadržaja