Saliha Osmanović, svjedok na suđenju Ratku Mladiću

Dokazni postupak optužbe na suđenju generalu Ratku Mladiću nastavljen je iskazima dve Srebreničanke koje su u julu 1995. godine prošle gotovo identičan put - od napuštanja svojih domova pred ulazak srpskih snaga u enklavu, sklanjanja u Potočare, transporta van teritorije pod srpskom kontrolom do gubitka najbližih članova porodice. Obe tvrde da su 12. jula videle Ratka Mladića dok se u Potočarima obraćao okupljenim izbeglicama.

Saliha Osmanović je rat provela u Srebrenici sa mužem i dva sina. Njen mlađi sin, tada 17-godišnjak, poginuo je 6. jula 1995. godine pri artiljerijskom napadu na grad. Kada su se Mladićeve trupe približile Srebrenici počeo je egzodus iz grada u kojem su žene, deca i stariji spas potražili u bazi UN u Potočarima, a muškarci vojnog uzrasta pošli u šumu nadajući se da će uspeti da se domognu slobodne teritorije. Svedokinja je 11. jula 1995. godine sa svekrom otišla u Potočare, a stariji 18-godišnji sin Nermin i muž Ramo krenuli su šumom ka Tuzli. Na tom putu su uhapšeni od strane Srba i pogubljeni, a njihovi posmrtni ostaci su identifikovani 2009. godine. Ramo Osmanović se, inače, vidi na snimku sačinjenom 13. jula 1995. godine kada je po naređenju srpskih vojnika dozivao svog sina Nermina i druge Bošnjake da se predaju.

Mirsada Malagić je u srebreničkom genocidu takođe izgubila muža i dva sina, dok je ona preko Potočara sa najmlađim sinom deportovana iz Srebrenice. Kaže da se na rastanku "nisu čestito ni pozdravili", a kada je nakon dva dana stigla u Živinice, danima je čekala i nadala se da će se porodica ponovo okupiti. Njena dva brata su kroz šumu uspela da se probiju do slobodne teritorije, ali ne i muž i sinovi. Svedočeći 2000. godine na suđenju bivšem komandantu Drinskog korpusa Radislavu Krstiću svoje iščekivanje je uporedila sa statuom "izgubljenog pogleda" na plaži u Sheveningenu/Scheveningen koja simbolizuje ženu u iščekivanju svojih članova porodice otisnutih na more zbog ribolova. Danas je rekla da se i sama tako osećala kada je gledala u "puste šume" očekujući dolazak sinova i muža. Poslednja nada u njoj je, kaže, umrla onog časa kada su njihovi posmrtni ostaci pronađeni, identifikovani i ukopani pre nekoliko godina.

Obe svedokinje kažu da su u dve različite situacije videle Ratka Mladića u Potočarima dok se obraćao izbeglicama. Saliha Osmanović tvrdi da im je rekao da "odbace sve što imaju kod sebe jer će sada ući srpska vojska", dok se Mirsada Malagić seća njegovog pokušaja da umiri okupljene i ubedi ih da im se ništa strašno neće desiti. Nakon toga je, kaže, usledilo odvajanje muškaraca od žena i dece, među kojima je bio i njen 70-godišnji svekar, koji je kasnije ubijen.

Mladićevi branioci su se u unakrsnom ispitivanju interesovali za vojni status ubijenih članova porodica Osmanović i Malagić. Obe svedokinje su rekle da su njihovi muževi povremeno bili vojno angažovani u Armiji BiH u Srebrenici, ali da nijedan od sinova nije imao veze sa vojskom.