Bivši pomoćnik komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Luka Dragičević tvrdi da nije znao kako su ispaljivane modifikovane avio-bombe na Sarajevo, iako je u nekoliko navrata naredio njihovu upotrebu. U burnom ispitivanju, svedok priznao da nisu ispaljivane iz aviona ali da ne zna jesu li "sa kopna ili sa kamiona" ili možda čak sa "platforme na morima i rekama"

U današnjem nastavku dokaznog postupka odbrane Radovana Karadžića sudnicom su prodefilovala trojica bivših pripadnika Sarajevsko-romanijskog korpusa. U izjavama odbrani oni su potvrdili teze optuženog da cilj aktivnosti vojske bosanskih Srba nije bio napad na civile, već na vojne ciljeve u Sarajevu. Budući da Karadžić nakon uvođenja pisanih izjava u dokaze i eventualno nekoliko pitanja svedoke prepušta tužiocu u centru pažnje su uglavnom njihova unakrsna ispitivanja.

Jutros je prvo okončan juče započet iskaz pukovnika Milorada Šehovca, koji je tvrdio da je modifikovana avio bomba koja je 7. aprila 1995. godine lansirana na Hrasnicu bila namenjena osnovnoj školi "Aleksa Šantić" gde se navodno proizvodilo oružje za Armiju BiH. Pala je, ukazao je tužilac, oko 150 metara od škole i ubila jednu ženu a ranila još tri civila. Optužba smatra da su civilne žrtve i bile cilj, jer je do napada došlo po naređenju tadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića da se izazovu "najveći ljudski i materijalni gubici". Šehovac krivicu prebacuje na Armiju BiH navodeći da je ona morala ukloniti stanovništvo sa teritorije na kojoj je bilo vojnih meta.

Zatim je svedočio nekadašnji pripadnik VRS i predsednik opštine "Srpsko Novo Sarajevo" Milorad Katić. On je nastojao da ubedi veće da su se pojedini delovi grada, poput ulice Zmaja od Bosne u kojoj je hotel Holidej In mogle gađati i sa položaja Armije BiH. Ipak, u unakrsnom ispitivanju je naveo da se taj prostor sasvim dobro video sa zgrade "Metalka" gde su se, kako je izričito rekao, nalazili srpski snajperisti. U dodatnom ispitivanju je, međutim, to opovrgao i rekao da vojnika u zgradi nije bilo. Kada mu je predsedavajući sudija Kvon/Kwon ukazao na tu nekonzistentnost, ponudio je treće, originalno, objašnjenje: Da su u "Metalci" tokom rata zapravo živeli pripadnici vojske bosanskih Srba sa svojim porodicama, ali da svakako nisu iz stanova pucali na građane Sarajeva.

Konačno, treće i najburnije ispitivanje odigralo se u poslednjem delu današnjeg zasedanja. Iskaz je dao Luka Dragičević, bivši pomoćnik komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa za moral, pravna i verska pitanja. U kratkom glavnom ispitivanju, rekao je da mu je zadatak bio da tokom mirnijih ratnih perioda organizuje kurseve "iz morala i srpske tradicije", ali i "ratnog prava". Tužilac Nikols/Nicholsje, međutim, ukazao da je imao i jednu značajniju ulogu u korpusu.

Prvo mu je predočio deo iskaza iz predmeta Dragomira Miloševića u kojem je rekao "da je čuo da su se avio bombe koristile" u napadima na Sarajevo, ali da nije znao ništa o tome kako su ispaljivane, iako priznaje da korpus nije imao avijaciju. Po optužbi, međutim, ne samo da je znao, već je 2. septembra 1995. godine naredio upotrebu lansera sa zemlje za ispaljivanje više takvih bombi na grad. Svedok odgovara da je dokument samo potpisao kao "dežurni operativni oficir" i da ne zna da li su one ispaljivane "sa zemlje ili sa kamiona". "Ali ako je sa kamiona, i to je sa kopna", začuđeno je pitao tužilac, na šta je Dragičević rekao da može i sa "platforme na morskoj ili rečnoj površini".

Zatim je tužilac predočio još jedan dokument u kojem dan kasnije svedok zahteva "hitno raspoređivanje" avio bombi po brigadama "radi mogućnosti brze upotrebe". Dragičević odgovara da se radilo o sklanjanju bombi iz magacina da bi se sačuvale od NATO bombardovanja i da doturanje "nije imalo svrhu upotrebe". "Naredili ste da se odmah upotrebe", primetio je tužilac, na šta je svedok staloženo odgovorio da u se u dokumentu pominje "mogućnost brze upotrebe" a da se nigde ne kaže "odmah". Tužilac se osmehnuo i ubrzo odustao od daljeg ispitivanja.

U spise predmeta je uvedeno i svedokovo naređenje iz aprila 1994. godine u kojem kao načelnik štaba komande Taktičke grupe Višegrad zahteva da njemu potčinjeni vojnici "spale selo" Gojčevići. On je objasnio da se radilo o zaseoku od svega tri kuće gde su bili neprijateljski položaji, a tužilac je u dokaze uveo i deo popisa iz 1991. godine iz kojeg se vidi da se radilo o mestu od 48 stanovnika, "što je više od tri kuće". Dragičević će iskaz okončati sutra.

Dijeljenje sadržaja