Svedočeći u Karadžićevu odbranu, pukovnik Vladimir Radojčić tumačio naređenje da Ilidžanska brigada otvori artiljerijsku vatru na "najunosniji cilj u Hrasnici gde bi bile najveće ljudske i materijalne žrtve". Po svedoku, u skladu sa "vojnom terminologijom" naređenje se odnosilo na "otvaranje vatre po živoj sili" odnosno na delovanje "po vojnicima"

Svedočenjem pukovnika Vladimira Radojčića, Karadžić nastoji da dokaže da je vojska bosanskih Srba poštovala međunarodno humanitarno pravo i nije otvarala vatru na civile. Radojčić je od januara 1993. do kraja ratakomandovao Prvom Ilidžanskom brigadom sa čijih je položaja, prema optužnici, otvarana artiljerijska i snajperska vatra koje je izazvala više incidenata navedenih u optužnici.

U izjavi timu odbrane, Radojčić je tvrdio da nije izdao naređenje da se otvori vatra na nekoliko lokacija u gradu na kojima je tokom 1994. i 1995. godine, prema optužnici, ubijeno šestoro dece i dvoje odraslih, a 17 osoba je ranjeno. Dejstva njegove brigade su, tvrdi on, bila "defanzivnog" karaktera i vatra je otvarana samo na komandna mesta ili artiljerijske položaje Armije BiH u gradu. Dalje, "on i njegova komanda nisu hteli da izazovu civilne žrtve, terorišu civile ili vrše psihološki pritisak". Nikada, kaže, nije dobio naređenje da napada civile ili javni gradski prevoz, nije imao "nameru ili želju" da oteža životne uslove civila ili da sprovodi akcije koje su bile "deo sistematskog i neselektivnog napada na civilno stanovništvo".

Radojčić takođe kaže da je imao naređenje da "maksimalno štedi" municiju i otvara vatru samo kad je to neophodno, kao i da je modifikovane avio bombe koristio samo kad nije bilo druge municije. Konačno, tvrdi i da su konvoji UNPROFOR mogli da nesmetano prolaze kroz zonu njegove brigade uz poštovanje ranije dogovorenih uslova.

U unakrsnom ispitivanju tužiteljica Edžerton/Edgerton je sugerisala da su srpske snage otežavale kretanje pripadnicima UNPROFOR i da su "kopneni putevi i aerodrom" blokirani a "dopremanje humanitarne pomoći putem vazduha suspendovano". Radojčić, međutim, odgovara da ga "o tome niko nije obavestio", te da je moguće da je to "urađeno na višem nivou". Suočen sa borbenim izveštajem SRK o artiljerijskom napadu na "nenajavljeni konvoj", Radojčić je odgovorio da je to, po njemu, bio "kombinovani konvoj UN i muslimanskih snaga", koje su se koristile "perfidijom" i zloupotrebljavale međunarodne organizacije poput Crvenog krsta ili UNHCR. Na primedbu da u ovom slučaju njegova brigada nije koristila mere opreza da spreči civilne žrtve, odgovorio je da nije bio obavešten o kretanju konvoja i da sa udaljenosti od tri kilometra nije mogao da razlikuje ko je ko.

Tužiteljica je takođe predočila naređenje koje je komandant Korpusa Dragomir Milošević izdao Ilidžanskoj brigadi da ispali modifikovanu avio bombu na "najunosniji cilj u Hrasnici gde bi bile najveće ljudske i materijalne žrtve". Svedok kaže da je to naređenje u skladu sa"vojnom terminologijom" po kojoj se "otvaranje vatre po živoj sili" odnosi na delovanje "po vojnicima". Na primedbu da se "ne govori o živoj sili već o ljudskim žrtvama", svedok je odgovorio da je tačno znao koje je ciljeve trebalo gađati. Takođe, rekao je, komanda Armije BiH je bila obavezna da očisti područje borbenih dejstava od civila. Tužiteljica je primetila da propust jedne strane da postupa po međunarodnom humanitarnom pravu ne znači da se drugoj strani može oprostiti isto ponašanje.

Radojčićev iskaz se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja