Bivši komandati OVK Ramuš Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj oslobođeni odgovornosti za zločine nad albanskim, romskim i srpskim civilima u logoru Jablanica. Dokazani neki od zločina OVK, ali ne i postojanje udruženog zločinačkog poduhvata

Ramuš Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj oslobođeni su po svim tačkama optužnice koja ih je teretila za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u logoru Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u selu Jablanica 1998. godine. U današnjoj presudi se, međutim, navodi da su zločini iz četiri od šest tačaka delom dokazani i pripisuju se OVK, ali nema dokaza o odgovornosti optuženih, osim ako se izuzme krivica Lahija Brahimaja po dve tačke za koje je ranije konačnom presudom osuđen na šest godina zatvora.

Danas je, podsetimo, izrečena druga prvostepena presuda bivšim komandantima OVK, budući da su Haradinaj i Balaj 2008. godine oslobođeni optužbi za zločine na širem području kosovske oblasti Dukađin, a Brahimaj osuđen upravo za zločine u Jablanici. Žalbeno veće je odlučilo da ponovi suđenje po šest tačaka za Haradinaja i Balaja i po četiri za Brahimaja u vezi sa jablaničkim zločinima, jer je zaključeno da je proces okončan pre nego što je optužba uspela da sasluša svoja dva svedoka. Iskazi pomenuta dva nevoljna, nekoliko novih i većeg broja "starih" svedoka iz prethodnog predmeta – njih ukupno 56 – uvedeni su u dokaze na delomično ponovljenom suđenju, ali bez većeg efekta za dokazivanje krivice optuženih.

U sažetku presude koji je jutros pročitao predsedavajući veća Bakone Moloto se navodi da je dokazano zlostavljanje 10 osoba u Jablanici – srpskog saobraćajnog policajca Nenada Remištara i devet civila – Jaha Bušatija/Bushati, Pala Krasnićija/Krasniqi, Skendera Kućija/Kuqi, jednog nepoznatog bosanskog zatočenika, tri Crnogorca i dva zaštićena svedoka optužbe. Neki od njih nakon puštanja iz Jablanice nikada nisu viđeni, ali tužilac je u vezi sa njihovom smrću ponudio nedovoljno ili nimalo dokaza, tako da njihova sudbina ili način smrti nisu utvrđeni, osim za Skendera Kućija. Zaključeno je da je u bolnici umro od posledica prebijanja od strane vojnika OVK u Jablanici. Prihvaćeni su i dokazi o zlostavljanju još dva albanska civila pri hapšenju u selu Žabelj.

Zaključeno je, međutim, da nema dokaza o učešću Ramuša Haradinaja i Idriza Balaja u tim zločinima, pa čak ni o njihovom prisustvu u Jablanici u vreme počinjenja. Štaviše, za Haradinaja ima dokaza da je u jednom trenutku posetio Jablanicu i zahtevao puštanje Skendera Kućija, navodeći "da takve stvari ne smeju da se ponavljaju jer to šteti našoj stvari". Takođe, zaštićeni svedok "3" je pred sudom izjavio da mu je Haradinaj po dolasku iz Jablanice ponudio hranu i smeštaj u svom štabu u Glođanu. Po zaključku veća, nema dovoljno dokaza ni o Brahimajevoj odgovornosti, osim u zlostavljanju dva zaštićena svedoka optužbe zbog čega je već osuđen.

Pomenuti zločini navode se u tačkama od tri do šest optužnice, dok su navodi prve dve tačke o zlostavljanju i ubistvu četiri romska i jednog srpskog civila u potpunosti odbačeni, jer su iskazi nekoliko svedoka optužbe ocenjeni kao potpuno nepouzdani. Među njima svedoci "80" i "81", od kojih je jedan, prema presudi, dao "nekonzistentnu i kontradiktornu" izjavu, dok je drugi "menjao iskaz i više puta protivurečio svojim ranijim navodima".

Veće je zaključilo da nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem uspostavljanja kontrole OVK nad celom zonom Dukađin putem protivpravnog uklanjanja i zlostavljanja Srba, Roma i nelojalnih Albanaca. U prilog tome, tužilac je ponudio i dokaze o zlostavljanju jednog broja civila van Jablanice, ali je zaključeno da oni ne ukazuju na postojanje "obrasca ili šireg plana" za zlostavljanje civila, između ostalog i zbog toga što su im nakon prebijanja vojnici OVK ukazivali pomoć, optužujući svoje "ekstremne" saborce za zločin. Isto tako, odbačeni su kao nedovoljni i neki pisani dokazi, poput saopštenja za štampu OVK, spiska navodnih albanskih "kolaborant" i izvoda iz pravilnika vojne policije OVK.

Na osnovu raspoloživih dokaza, zaključuje Pretresno veće, mogao je biti dokazan udruženi zločinački poduhvat sa ciljem zatočavanja i zlostavljanja civila u logoru Jablanica uz učešće Lahija Brahimaja, njegovih rođaka Nazmija, Hamze i Nasera Brahimaja "i drugih pripadnika OVK". Tako nešto, međutim, nije navedeno u optužnici pa nije ni razmatrano.

Nakon izricanja oslobađajuće presude, naloženo je momentalno oslobađanje optuženih, osim, kako je naglašeno, ukoliko ne postoji "neki drugi nalog za njihov pritvor". Izricanje presude su aplauzom i glasnim povicima sa galerije za publiku proslavile brojne pristalice optuženih.

Dijeljenje sadržaja