NIŠTA ČULI, NIŠTA VIDELI

2012-11-28 HAG/DEN HAAG

Svedoci Karadžićeve odbrane negiraju da su srpske snage odgovorne za incidente iz optužnice: granatiranje reda za vodu na Dobrinji, napad modifikovanom avio bombom na Univerzitetsku bolnicu u Dositejevoj ulici u Sarajevu. Prvi tvrdi da ulica u Dobrinji nije bila vidljiva srpskoj strani, dok drugi, mada tvrdi da ne zna gde je Dositejeva ulica, "pretpostavlja" da VRS nije lansirala avio bombu jer on to nije čuo, a "valjda mu tolika buka ne bi promakla"

Mile Sladoje, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U nastavku suđenju Radovanu Karadžiću bivši pripadnici VRS Mile Sladoje i Zoran Kovačević svedočili su o aktivnostima srpskih snaga iznad Sarajeva.

Sladoje je najpre bio komandant kasarne u Nedžarićima, a kasnije zamenik komandanta jednog bataljona Ilidžanske brigade. Prema sažetku pisane izjave svedoka, u njegovoj jedinici nije bilo profesionalnih oficira niti obučenih snajperista. Njegov je bataljon, tvrdi, bio u inferiornom položaju u odnosu na 101. i 102. brigadu Armije BiH, koje su bile stacionirane u visokim zgradama. Borbeni položaji tih brigada nalazili su se u civilnim zonama, te svedok smatra da nije bilo ni jednogpotpuno civilnog naselja. Stoga je, kaže svedok, moguće da je bilo i civilnih žrtava kada bi Srbi uzvraćali vatru, ali je to bila "kolateralna šteta" za koju je odgovorna Armija BiH čiji su pripadnici bili stacionirani u neposrednoj blizini naseljenih mesta ili čak u stambenim zgradama.

Pošto je Sladoje negirao da je srpska strana uzrokovala nekoliko incidenata navedenih u optužnici, tužiteljica Karolin Edžerton/Carolyn Edgerton je tražila da pojasni zašto masakr civila u redu za vodu na Dobrinji 12. jula ‘93. godine zove "navodnim". Svedok "sumnja" da je sve to "iscenirano". Po njemu je "sumnjivo" to što su Muslimani "okupljali ljude da igraju lopte" u vreme primirja, te bi tada dolazilo do incidenata. Kao dokaz da srpska strana nije odgovorna za masakr na Dobrinji, svedok tvrdi da sa njegovih pozicija nije bila vidljiva ulica u kojoj su Sarajlije čekale na vodu, te da čak i da su hteli, ne bi znali kada da pucaju.

Poslednji svedok odbrane za danas bio je Zoran Kovačević. Mobilisan je kao obični vojnik u pešadijsku brigadu u Vogošći koja je obezbeđivala skladište eksploziva fabrike Pretis. Krajem 1994. godine imenovan je za komandanta mešovitog artiljerijskog bataljona. Dejstva njegove jedinice su, navodi u izjavi, bila usmerena na brdo Žuč. Nastojali su da izbegnu civilne žrtve i dešavalo se da ne uzvrate vatru ukoliko bi procenili da mogu stradati civili. Tvrdi da niko iz Pretisa ili njegove brigade nije lansirao modifikovanu avio bombu 16. jula 1995. godine na Dositejevu ulicu. Tada je, prema optužnici, pogođeno odeljenje onkologije Univerzitetskog medicinskog centra i više osoba je povređeno.

U unakrsnom ispitivanju je međutim rekao da ne zna gde se nalazi Dositejeva ulica, a na primedbu tužiteljice kako onda može da tvrdi da ta ulica nije napadnuta, rekao je da "pretpostavlja" da bi lansiranje takve bombe bilo bučno i moralo se čuti. Kontradiktorni su mu bili i odgovori na predočene dokumente VRS u kojima njegov nadređeni traži da mu se dostave avio bombe. "Ne tvrdim da ih nije bilo, ali ne mogu reći ni da ni ne", odgovorio je.

Fotografije