Šta manjina zamera većini (3)

Protiveći se odluci većine u Žalbenom veću da generale Gotovinu i Markača ne osude ni po komandnoj odgovornosti – zbog propusta da spreče ili kazne zločine potčinjenih - sudija Pokar ukazuje na "pravnu konfuziju" u rezonovanju većine, dok sudija Ađius ističe da su zaključci prvostepenog veća o odgovornosti optuženih za počinjene zločine nisu prihvaćeni zbog nedostatka "izričitih formulacija"... iako se radi o "očiglednim stvarima"

Pošto su Gotovinu i Markača oslobodile individualne odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, konstatujući da takvog poduhvata nije ni bilo, sudije Meron, Robinson i Ginej/Guney su se upustile u razmatranje eventualnih "alternativnih oblika odgovornosti". Rezultat tog razmatranja je da – prema većini u Žalbenom veću - optuženi generali nisu krivi ni po načelu komandne odgovornosti - za propust da spreče i kazne njima podređene počinioce zločina nad srpskim civilima, u toku i nakon operacije "Oluja".

Takvoj odluci većine – kao i ostalim nalazima presude Žalbenog veća - oštro su se suprotstavili sudije Pokar/Pocar i Ađius/Agius. Sudija Pokar, bivši predsednik Tribunala, je razmatranje "alternativnih oblika odgovornosti" opisao kao još jednu potvrdu "pravne konfuzije" u rezonovanju tročlane većine. Po njemu, zaključak o komandnoj odgovornosti optuženih ne bi bila nikakva "nova osuda", već puka revizija prvostepene presude od jednog na drugi oblik odgovornosti, što se događa često u žalbenom postupku.

Po drugom članu manjine, sudiji Ađiusu, inače aktuelnom potpredsedniku Tribunala, pitanje "alternativnih oblika odgovornosti" nije trebalo ni postavljati, budući da su, smatra on, optuženi krivi kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu. No, kada je već postavljeno, Ađius se potrudio da na njega odgovori i demonstrira zašto je, po njemu, pogrešan zaključak većine da nema osnova za osudu Gotovine i Markača po komandnoj odgovornosti.

Iznoseći razloge za odluku da se Gotovina ne osudi po komandnoj odgovornosti, žalbena sudijska većina ukazuje da u prvostepenoj presudi nigde nije izričito navedeno kojim "relevantnim osobama" je Gotovina trebalo da se obrati u vezi sa zločinima, kakva javna saopštenja je trebalo da izdaje, kojim "kapacitetima" za sprečavanje zločina je raspolagao, a nije precizno naznačeno ni kako bi njegove "dodatne mere" uticale na kažnjavanje počinilaca. Pomenutim pitanjima prvostepeno veće se, navodi većina, bavilo samo u šest redova svoje presude.

Takva kritika je, po sudiji Ađiusu, ne samo "neopravdana i bezvredna", već je i "u potpunosti nepravedna i nefer" prema Pretresnom veću sudije Orija/Orie. Prvo, navodi malteški sudija, nije tačno da je analiza prvostepenog veća izložena u samo šest redova, već joj je posvećena 21 stranica presude. Na tim se stranicama, nastavlja Ađius, "detaljno objašnjava" sledeće: prvo, da je Gotovina znao za zločine potčinjenih i da je to potvrdio čak i komandant Zbornog mesta Knin Ivan Čermak; drugo, šta jeste a šta nije preduzeo u vezi s tim zločinima: treće, da je "u više od jedne" prilike odbio da prizna da njegova vojska čini zločine i da je čak hvalio potčinjene iako je znao za njihova krivična dela.

Nadalje, većina, po sudiji Ađiusu, "ignoriše relevantne delove prvostepene presude u kojima se "izuzetno detaljno" opisuju Gotovinina ovlašćenja komandanta Zbornog područja Split, kao i da su "relevantne osobe" kojima je trebalo da se obrati u vezi sa zločinima bili njemu podređeni pripadnici vojne policije. Iz prvostepene presude je, dodaje, sasvim jasno da je Gotovina znao koja su mu ovlašćenja i odgovornosti, ko su akteri na ratnoj pozornici i kome je trebalo da se obrati u vezi sa procesuiranjem zločina. Većina, po Ađiusu, od Pretresnog veća očekuje "da se izjasni u vezi sa očiglednim stvarima".

U pogledu zaključaka većine o Markačevoj odgovornosti, sudija Ađius je, kaže, "potpuno izgubljen" u pokušaju da shvati razloge za odluku da se ni on ne osudi po komandnoj odgovornosti. Kada je procenjivala Gotovininu komandnu odgovornost, makar se, kaže, "činilo da je većina spremna" da prouči nalaze Pretresnog veća. Kod Markača čak ni to. U njegovom slučaju im ne pada ni na kraj pameti da procenjuju relevantne nalaze prvostepene presude, već se oni "naprosto odbacuju" zbog navodnog "nedostatka eksplicitnih formulacija" o njegovoj komandnoj nadležnosti. Radi se o "dva potpuno različita pristupa", kaže sudija Ađius i pita se po kojem osnovu je većina tako postupila.

Prva "eksplicitna formulacija" koja, po žalbenoj većini, nedostaje u prvostepenoj presudi jeste da je komandant specijalne policije Markač "imao efektivnu kontrolu nad specijalnom policijom". Iako Pretresno veće zaista nije upotrebilo baš takvu formulaciju, iz njihovih zaključaka se, po Ađiusu, nesumnjivo vidi da je on imao efektivnu kontrolu nad specijalcima. Prvo, jasno je da je bio operativni komandant specijalnih snaga na terenu za vreme i nakon "Oluje", da su mu potčinjeni specijalci bili odgovorni i "redovno ga izveštavali". Zatim, da je redovno dobijao informacije o zločinima potčinjenih i da je bio obavezan da pokrene istrage i suspenduje počinioce.

Druga nedostajuća "eksplicitna formulacija" u prvostepenoj presudi, prema većini, je ocena da je Markač "značajno doprineo" zločinima specijalne policije. Sudija Ađius se ne slaže da je baš takva formulacija neophodna ako se uzmu u obzir nalazi Pretresnog veća koji "ne ostavljaju sumnju" u pogledu njegovog doprinosa zločinima nekažnjavanjem, što je stvorilo klimu u kojoj su se krivična dela podrazumevala.

Sve navedeno, smatra Ađius, "više je nego dovoljno da se otkloni svaka sumnja" da je Pretresno veće utvrdilo Markačevu "efektivnu" i "de jure" kontrolu nad policijskim snagama, kao i njegov "značajan doprinos" počinjenju zločina.

U zaključku, sudija Ađius navodi da "čvrsto veruje" da su i Gotovina i Markač, nezavisno od toga da li su artiljerijski napadi na krajinske gradove bili protivpravni ili ne, po načelu komandne odgovornosti mogli da budu osuđeni za propust da spreče ili kazne zločine koje su počinili njima potčinjeni vojnici i policajci.

Dijeljenje sadržaja