U unakrsnom ispitivanju vojnog veštaka optužbe Ričarda Filipsa Mladićeva odbrana nastojala da odgovornost za granatiranje Sarajeva prebaci na političke strukture bosanskih Srba, dok je optužba ukazala na dokument iz kojeg se vidi da je Glavni štab, osim što je kontrolisao Sarajevsko-romanijski korpus, čak i direktno odlučivao o rasporedu artiljerije oko grada

Branilac Ratka Mladića je u unakrsnom ispitivanju britanskog potpukovnika Ričarda Filipsa/Richard Philipps nastojao da pobije svedokov ekspertski nalaz da je Sarajevsko-romanijski korpus VRS bio profesionalna i dobro organizovana formacija, a odgovornost za delovanje protiv Sarajeva pokušao je da prebaci na političke strukture Republike Srpske. Taj korpus je, podsetimo, po ranijim presudama tribunala odgovoran za granatiranje i snajperske udare na sarajevske civile i u okviru strukture VRS bio je potčinjen optuženom generalu Mladiću.

U službenoj belešci od 4. avgusta 1995. godine, koju je predočio branilac Branko Lukić, oficir bezbednosti Sarajevsko-romanijskog korpusa kritikuje komandanta korpusa jer vrši personalne promene "u skladu sa željama Srpske demokratske stranke (SDS), a ne u skladu sa vojnim vrednostima oficira". Zaključiti da se tako nešto zaista i desilo na osnovu samo jednog dokumenta bio bi "opasan korak", upozorio je vojni veštak i dodao da je "neobično, pa i šokantno" da u službenoj belešci niži oficir kritikuje višeg. Složio se, međutim, da bi bilo loše vršiti postavljenja oficira na osnovu političkih odluka... ako se to zaista desilo. U nastavku beleške se navodi da je "artiljerija Sarajevsko-romanijskog korpusa pod neposrednim nadzorom stranke", na šta je svedok odgovorio da je to jedini dokument u kojem se tako nešto navodi.

Zatim je branilac predočio zapisnik sa sastanka komande Sarajevsko romanijskog korpusa i potčinjenih jedinica od 4. januara 1995. godine na kojem komandanti brigada govore o problemima sa kojima se suočavaju. Tako se navodi da su vojnici "nedovoljno obučeni", da je popunjenost komandnog kadra u pojedinim jedinicama svega 30 odsto, kao i da je prosečna starost vojnika ponegde i preko 50 godina. Svedok se složio da je postojao problem "relativno loše obučenosti" vojnika, ali da se obuka u jedinicama praktično neprestano odvijala kako bi se stanje popravilo. Kaže i da je popunjenost oficirskim kadrom bila manja od predviđene, otprilike oko 50 odsto, a što se tiče starosti vojnika, smatra da svaka opcija ima prednosti i mane – stariji vojnici su "mudriji", dok su mlađi fizički spremniji.

U pomenutom izveštaju jedan od oficira se žali i na "nepravilno izveštavanje" sa terena, a Filips kaže da je tokom pregleda velikog broja izveštaja primetio da su oni različitog kvaliteta, ali da se u njihovu autentičnost mogao uveriti svaki oficir na osnovu upoređivanja podataka koje je dobio sa situacijom na terenu.

Tužiteljica Grejs Harbur/Grace Harbour je u dodatnom ispitivanju predočila svedoku deo istog zapisnika u kojem komandant korpusa Dragomir Milošević izdaje usmenu direktivu za "poboljšanje obuke i jačanja morala vojnika, kao i povećanje borbene gotovosti jedinica i preduzimanje mera da se izveštavanje odvija na propisan način". Svedok kaže da je to dobar primer da komandant reaguje u cilju popravljanja situacije u korpusu.

Negirajući tezu odbrane da su političke strukture kontrolisale artiljeriju oko Sarajeva, tužiteljica je predočila dokument iz kojeg proističe da je Glavni štab VRS izdavao naređenja za premeštanje artiljerijskih oruđa iz jedne u drugu jedinicu Sarajevsko romanijskog korpusa. Svedok je pojasnio da se radilo o naređenju načelnika Glavnog štaba koji je radio po Mladićevim uputstvima.

Iskaz Ričarda Filipsa je danas okončan, a suđenje je nastavljeno svedočenjem bivšeg zatočenika prijedorskih logora Nusreta Sivca.

Dijeljenje sadržaja