Bivši šef vojnih posmatrača u Sarajevu Frensis Roj Tomas kaže da cilj vojske bosanskih Srba nije bio da u Sarajevu nešto osvoje, već da artiljerijom i snajperima terorišu civilno stanovništvo, a tvrdi da je "dominantna ličnost" u toj armiji bio optuženi Ratko Mladić

Nakon iskaza u predmetima bivših komandanata Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića i Dragomira Miloševića, a zatim i nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, šef vojnih posmatrača UN u Sarajevu Frensis Roj Tomas/Francis Roy Thomas je i četvrti put pred tribunalom objasnio zbog čega smatra da je namera bosanskih Srba bila da se artiljerijskim i snajperskim udarima "teroriše civilno stanovništvo u gradu". On je na suđenju Ratku Mladiću danas opisao događaje iz perioda od oktobra 1993. do jula 1994. godine kada je boravio u glavnom gradu BiH.

Svedok kaže da po dolasku u Sarajevo nije primetio da je vojska bosanskih Srba preduzimala "taktičke napade", odnosno da nisu napadali sa ciljem da nešto osvoje. Kaže da su žestokim granatiranjem gađali položaje Armije BiH i civilna područja, a kada su uzvraćali na provokacije iz grada činili su to nesrazmerno, nekada čak i 10 prema jedan u broju ispaljenih granata. Na suđenju Karadžiću, svedok je rekao da je samo u jednoj nedelji decembra 1993. godine sa srpskih položaja ispaljeno 5.565 granata nasuprot 709 ispaljenih iz grada. U izveštaju vojnih posmatrača UN koji je danas predočen se navodi da je odnos ispaljenih granata VRS na grad i na položaje Armije BiH 7. i 8. januara 1994. godine bio 50 prema 50 odsto.

Građani Sarajeva su, prema svedoku, bili izloženi i čestim snajperskim udarima zbog čega su u jednoj od glavnih ulica, poznatoj i kao Aleja snajpera, od kontejnera i vozila pravljeni zakloni. Kako ta područja više nisu bila na nišanu snajperista, vojska bosanskih Srba ih je granatirala, što je, kako je svedok rekao na suđenju Galiću, "bio pokazatelj da su meta bili civili". Za vreme Tomasovog boravka u Sarajevu dogodilo se i prvo granatiranje tržnice Markale 5. februara 1994. godine i on tvrdi da su pripadnici vojske bosanskih Srba dve nedelje pre tog događaja njegovim posmatračima zabranili pristup određenim artiljerijskim položajima.

U Sarajevsko-romanijskom korpusu je, po svedoku, postojala dobro organizovana komandna struktura. Na sastanku sa Mladićem u aprilu 1994. godine stekao je utisak da se radi o "dominantnoj ličnosti" u vojsci bosanskih Srba, koja "govori u ime svih" oficira koji su uz njega.

U unakrsnom ispitivanju, branilac Dragan Ivetić je sugerisao da je u Sarajevu bilo legitimnih vojnih meta poput fabrika i skladišta oružja skrivenih u stambenim zgradama, ali je svedok rekao da o tome ne zna mnogo. Složio sa braniocem da su pojedini vojnici nosili civilnu odeću, a žene i deca ponekad delove vojne garderobe, ali je odbacio sugestiju da je to moglo "izazvati zabunu" kod srpskih snajperista. Svedok je u ranijim izjavama, ukazujući na kompleksnost rata u BiH, pominjao da su ponekad i Hrvati iz Kiseljaka granatirali svoje sunarodnike u Sarajevu, a danas je objasnio da je tokom njegovog mandata zabeležen samo jedan takav slučaj. Na pitanje da li je čuo da su i pripadnici Armije BiH gađali svoje sunarodnike u gradu, kanadski oficir je rekao da se radilo "samo o jednoj od brojnih glasina koje nismo mogli da potvrdimo".

Dijeljenje sadržaja