Bivši vojni posmatrač UN i član istražnog tima Unprofora o prvom masakru na pijaci Markale, kaže da je tokom njegovog boravka u Sarajevu jednom prilikom za samo pola dana vojska bosanskih Srba ispalila skoro četiri hiljade granata na grad

Suđenje Ratku Mladiću nastavljeno je iskazom Džona Hamila/John Hamill irskog pukovnika i bivšeg vojnog posmatrača UN u Sarajevu. Hamil je bio deo ekipe Unprofora koja je sprovela istragu u vezi sa masakrom na pijaci Markale 5. februara 1994. godine. U dokaze je uveden svedokov iskaz sa suđenja generalu Stanislavu Galiću, kao i izveštaj o masakru u kojem je stradalo 66 osoba.

Hamil je kao vojni posmatrač UN boravio u Sarajevu maja do avgusta 1993. godine, da bi se u februaru 1994. vratio kao tehnički savetnik tima koji je vršio istragu masakra na Markalama. Tokom te istrage razgovarao je sa pukovnikom VRS Radoslavom Cvetkovićem koji je potvrdio da je prethodne godine da grad ispaljeno "trideset do četrdeset hiljada granata" i čudio se zašto se toliko insistira na toj jednog granati koja je pala na Markale.

Opisujući stanje u Sarajevu tokom svog boravka Hamil je rekao da je krajem jula 1993. godine za samo dvanaest sati ispaljeno 3.777 granata na grad. U tom periodu je, kaže, bilo delova grada u koje posmatrači UN nisu mogli da odu jer su ih u tome sprečavale "naoružane vođe bandi". U tom kontekstu pomenuo je četničkog vojvodu Vasilija Vidovića, sa kojim je imao "lično iskustvo". Dobio je obaveštenje da je Vidović pod komandom generala Josipovića iz VRS koji je bio zadužen za najveći deo sektora severno od Sarajeva.

Kao i na suđenju Galiću, Hamil je i danas potvrdio da je u istrazi u kojoj je učestvovao zaključeno da je minobacački projektil kalibra 120 mm koji je pogodio Markale ispaljen iz pravca severoistoka, ali nije bilo moguće utvrditi tačno sa koje pozicije. Kao moguća mesta ispaljenja locirana su 2 položaja Armije BiH i 4 položaja vojske bosanskih Srba.

Branilac Dragan Ivetić je nastojao da utvrdi da se ABiH koristila taktikom "opali pa beži", odnosno da su pucali iz pokretnih minobacača koje su premeštali po gradu. Svedok je dozvolio "mogućnost" da je potencijalni izvor granate koja je pala na Markale mogao da bude pokretni minobacač. U dodatnom ispitivanju je, međutim, na pitanje tužioca da li je našao neke dokaze da je granata ispaljena baš iz minobacača sa strane ABiH, odgovorio da takvih dokaza nema. Svedok se takođe složio sa braniocem da se na 300 metara od pijace nalazila "zgrada policije ili neki štab".

Svedok je na zahtev tužilaštva 2001. godine pregledao dva kratera na Dobrinji koja se dovode u vezu sa incidentom od 1. juna 1993. godine kada su dve granate eksplodirale među ljudima koji su posmatrali fudbalsku utakmicu. Prema optužnici, u toj eksploziji je poginulo više od deset, a ranjeno oko sto ljudi. U izjavi o analizi kratera na Dobrinji svedok je naveo da nije moguće precizno utvrditi da li je poreklo vatre iz topa ili minobacača. Na sugestiju branioca Hamil se složio da ne može da isključi mogućnost da je i te kratere mogao da uzrokuje pokretni minobacač sa muslimanske strane. U dodatnom ispitivanju je tužiocu pojasnio da u slučaju korišćenja pokretnih minobacača, vojska koja odgovara na vatru ne bi trebalo da gađa mesto sa kojeg se delovalo, već sam minobacač koji se pomerio.

U pauzi nakon prve sednice Mladić se požalio na vrtoglavicu i visok pritisak, ali se nakon pola sata vratio u sudnicu pošto je lekar utvrdio da je sposoban da prati suđenje.

Dijeljenje sadržaja