Britanski potpukovnik Ričard Mol potvrdio sugestije Mladićeve odbrane da su pokretni minobacači i tenkovi u Sarajevu bili legitimne mete dodajući, međutim, da je samo trenutni odgovor na njihovu vatru mogao biti "efikasan". Šta god da uradi napadnuta strana u takvoj "frustrirajućoj situaciji" će, smatra on, biti pogrešno

U unakrsnom ispitivanju britanskog potpukovnika Ričarda/Richard Mola, branilac generala Ratka Mladića je nastojao da opravda granatiranje Sarajeva koje je Vojska Republike Srpske (VRS) sprovodila krajem 1992. godine. Mol je u to vreme bio viši vojni posmatrač UN u Sarajevu.

Pozivajući se na izjavu svedoka iz 1997. godine, branilac Ivetić je ukazivao da je Armija BiH u Sarajevu iz pokretnih minobacača gađala položaje bosanskih Srba. Time je, po odbrani, položaj sa kojeg je ispaljena vatra postajao legitimna vojna meta a Sarajevsko-romanijski korpus je mogao da odgovori na tu vatru i neutrališe njen izvor. Mol se saglasio sa braniocem dodajući, međutim, da je samo trenutni odgovor na vatru mogao biti "efikasan" jer se pokretni minobacač pomerao sa mesta odakle je ispalio projektil a uzvratna vatra nije mogla da dođe odmah, "kao ping-pong".

Odgovarajući na hipotetičko pitanje predsedavajućeg sudije, Mol je rekao da je "kretanje" minobacača moglo da utiče na "podbacivanje" ispaljenih projektila koji su umesto na neprijateljske položaje, mogli da padnu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Branilac je ukazao na izjavu svedoka da su bosanski Srbi vršili pritisak na Sarajevo a da su "snage Predsedništva" koristile situaciju u gradu kako bi "potkrepili status žrtve, čak i kad su bili odgovorni za napade". Mol je potvrdio da je Armija BiH raspoređivala oruđa u blizini bolnice Koševo i drugih civilnih objekata, čime su, po svedoku, "direktno provocirali" srpske napade. Ta oruđa su, rekao je Mol, bila legitimna vojna meta čak i kad nisu delovala.

Mol je takođe potvrdio da je Prvi korpus Armije BiH imao oko 70.000 vojnika od kojih je polovina bila u Sarajevu. Vojnici su često bili raspoređeni po školama i drugim civilnim objektima čime su, po Molu, te objekte pretvorili u legitimne vojne mete.

Na kraju unakrsnog ispitivanja, branilac je predočio niz izveštaja Sarajevsko-romanijskog korpusa o odgovorima na napade Armije BiH sa Igmana. Protivnapad je, potvrdio je svedok, bio "vojno legitiman i opravdan".

U dodatnom ispitivanju, Mol je ukazao da otvaranje artiljerijske vatre na pokretne minobacače "nije najbolji odgovor" jer se oruđe iz kojeg je delovano "verovatno pomerilo" pa može doći do civilnih žrtava. Na sugestiju predsedavajućeg sudije da je u tim situacijama reakcija napadnute strane "uvek pogrešna", svedok se nasmejao i rekao da je to izuzetno frustrirajuća situacija, kao da "čekićem lomite lešnike".

Dijeljenje sadržaja