Muhamed Kapetanović, koji je kao devetogodišnjak teško povređen u granatiranju Alipašinog polja, kaže da su se deca pre napada igrala na snegu jer je sve bilo mirno, a iz obližnje zgrade u kojoj se nalazio štab jedne jedinice Armije BiH nije bilo provokacija ni otvaranja vatre

Muhamed Kapetanović imao je devet godina kada je 22. januara 1994. godine ranjen u eksploziji granate u sarajevskom naselju Alipašino polje. Izjavu o tom događaju dao je istražiteljima Tribunala 2000. godine, a danas je uvrštena u dokaze na suđenju Ratku Mladiću, bivšem komandantu Glavnog štaba VRS.

Prema optužnici 22. januara 1994. godine sa teritorije pod kontrolom VRS ispaljene su tri granate na Alipašino polje. Prva je pogodila park iza stambenih zgrada u ulicama koje su se tada zvale Cetinjska i Klare Cetkin, a sada Geteova i Bosanska, dok su dve pale ispred zgrada gde su se deca sankala. Ubijeno je šestoro dece, a petoro ranjeno.

Nakon prve granate, opisao je Kapetanović, dečaci su potrčali ka zgradama, ali je iza njih pala nova granata. Pogođen je u levu nogu i ruku i levu stranu lica i pao je na trotoar. Iza sebe je video jedanaestogodišnjeg Daniela Juranića kome je geler "odrubio glavu",kao i ranjeneElvira i Admira Ahmethodžića. Pokušao je da ustane ali nije mogao. Otac ga je prevezao do bolnice na Dobrinji, odakle je prebačen na Koševo. Nakon mesec dana evakuisan je u Italiju i u naredne dve godine sedam puta operisan. Admiru Ahmethodžiću amputirana je leva noga.

U sudnici su prikazani izveštaji o masakru na sankanju, emitovani iste večeri na Sarajevskoj televiziji. U jednom od izveštaja vidi se Muhamed Kapetanović nakon što mu je ukazana prva pomoć. Ležeći na bolničkom krevetu i lica uvijenog u zavoje zbog povrede vilice, govori o trenutku kada je između njega i Daniela Juranića pala granata od koje je ranjen, a Daniel ubijen. Na snimku se takođe vide tela poginule dece i svedokov otac koji govori o momentu kada je kroz prozor zgrade ugledao ranjenu i ubijenu decu.

U kratkom unakrsnom ispitivanju Mladićev branilac Miodrag Stojanović je izrazio žaljenje zbog svega što je svedok preživeo i pokušao je da ustanovi da li je u to vreme znao o kojoj se vrsti granata radilo i odakle su ispaljene, ali Kapetanović o tome nije imao saznanja. Na mapi je obeležio mesta na kojima se nalazio kada je čuo prvu granatu i kada je pogođen, kao i obližnju zgradu za koju je "čuo" da je korišćena od strane jedinice "Kulin ban". U dodatnom ispitivanju svedok je tužiteljici potvrdio da tog dana nije čuo otvaranje vatre ni ispaljivanje granata iz te zgrade, te da su se sankali upravo zato što je dan bio miran. Prema presuđenim činjenicama koje je veće formalno primilo k znanju, tog dana nije bilo vojnih aktivnosti niti su vojnici Armije BiH viđeni u kvartu, već samo deca koja su se igrala. Utvrđeno je i da zgrada komande "Kulina Bana" nije bila meta ovog napada.

Pre Kapetanovića iskaz je završila ekspert tužilaštva Dorotea Henson/Dorothea Hanson, koja je govorila o ulozi i radu kriznih štabova i njihovom odnosu sa vojskom. Pred kraj današnje rasprave svedočenje je počeo bivši vojni posmatrač UN u Sarajevu, Ričard Mol/Richard Mole.

Dijeljenje sadržaja