Svedok optužbe Veljko Džakula kaže da su krajinske vlasti na čelu sa Goranom Hadžićem sprečavale povratak Srba u Zapadnu Slavoniju, jer bi onda bili primorani da omoguće i povratak Hrvata u Krajinu i Istočnu Slavoniju, pa bi se postavilo pitanje "koji je značaj prethodne borbe"

U nastavku unakrsnog ispitivanja predsednika Srpskog demokratskog foruma iz Hrvatske Veljka Džakule, raspravljalo se o (ne)spremnosti Gorana Hadžića da omogući povratak izbeglica 1992. i 1993. godine. U to vreme, optuženi je bio predsednik Republike Srpska Krajina (RSK), a na snazi je bio Vensov plan koji je, između ostalog, predviđao da svima koji su tokom prethodnih neprijateljstava bili primorani da napuste svoje kuće bude omogućeno da se u njih vrate. Hadžić se tereti da za etničko čišćenje nesrba iz Istočne Slavonije.

Budući da je svedok prethodnih dana tvrdio da krajinske vlasti nisu dozvoljavale povratak Hrvata pod izgovorom "da nisu stvoreni uslovi", branilac je sugerisao da se Hrvati nisu mogli vratiti u Istočnu Slavoniju sve dok se iz njihovih kuća ne isele i vrate u svoje domove Srbi koji su proterani iz Zapadne Slavonije. Džakula tvrdi da su povratak Srba u Zapadnu Slavoniju, paradoksalno, opstruirale vlasti RSK, jer su se plašile da bi taj proces podrazumevao širi povratak Hrvata u Istočnu Slavoniju, ali i kninsku Krajinu, pa bi se postavilo pitanje "koji je značaj prethodne borbe" kada su hrvatski civili proterani.

Svedok tvrdi da je preduslov za povratak izbeglih bila potpuna demilitarizacija spornih područja, što je bilo predviđeno i Vensovim planom. Područje Zapadne Slavonije je, kaže, bilo jedino demilitarizovano i zbog toga su stvoreni uslovi za povratak Srba. Sa kanadskim bataljonom UN snaga je u jednom trenutku bio dogovoren povratak srpskih civila u 15 sela, ali je taj proces sprečila krajinska vlast. "Ne tvrdim da ne bi bilo odmazde sa hrvatske strane, ali povratak je tada sprečila RSK", objašnjava svedok.

Džakula je u dosadašnjem svedočenju naveo da je najozbiljniji pokušaj normalizacije situacije bilo potpisivanje Daruvarskog sporazuma u februaru 1993. godine između vlasti Zapadne Slavonije sa njim na čelu i predstavnika hrvatske države. Sporazum je predviđao stvaranje uslova za povratak Srba, ali su se ponovo umešale krajinske vlasti, smenile i uhapsile Džakulu i njegove saradnike i tako još jednom sprečile povratak izbeglih. Na sugestiju branioca da su vlada RSK i predsednik Hadžić bili nezadovoljni jer je sporazum potpisan mimo njihovog znanja, Džakula je rekao da su oni vrlo dobro znali da će do toga doći, ali su želeli da spreče proces povratka.

Umesto sprovođenja sporazuma, Hadžić je tada, tvrdi Džakula, naredio napad tenkovima na Novsku da bi se osvetio za prethodnu vojnu akciju Hrvatske na Miljevačkom platou. "U pitanju su bili životi stotina dece i drugih civila, a neko je odlučio da se igra rata", rekao je svedok o Hadžićevom naređenju za napad na Novsku koji, doduše, nakon Džakuline intervencije nikada nije izvršen.

Tako je završen iskaz drugog svedoka optužbe na nedavno otvorenom poslednjem Tribunalovom suđenju. Džakula je danas rekao da je u Hagu svedočio više puta, ali je do sada samo njegov iskaz na suđenju Milanu Martiću bio otvoren za javnost.

Dijeljenje sadržaja