Svedok odbrane Radovana Karadžića tvrdi da je VRS na osnovu snimka sarajevske TV zaključila da gradska Vijećnica služi kao "veliko skladište municije". Na snimcima su se, kaže Dušan Škrba, videli ljudi koji sa sanducima municije "šetaju oko Vijećnice". Svedok, međutim, izražava sumnju da je požar u avgustu 1992. godine mogao da bude izazvan granatama VRS pošto se, tvrdi, "požar širio iz prizemlja, a ne sa krova"

Dušan Škrba, ratni komandanta mešovite artiljerijske grupe u sarajevskom naselju Lukavica, zaključio je danas prošle sedmice započeto svedočenje u odbranu Radovana Karadžića. Optuženi je u sudnici pročitao sažetak svedokove pisane izjave koja je uvedena u spise i nije imao pitanja za svedoka.

U izjavi se navodi da je Sarajevsko-romanijski korpus vodio "isključivo defanzivne operacije". Vatra je otvarana u samoodbrani i samo na vojne ciljeve, prema detaljnim naređenjima vojne komande koja su sadržala opis i veličinu cilja, lokaciju i detalje o neprijateljskim snagama. Svedok i njegovi podređeni su, navodi se dalje, "uvek preduzimali mere kako se vatra ne bi otvarala na civilne mete u gradu". Niko od njih "nikad nije imao nameru da izazove civilne žrtve, teroriše civile ili napada sredstva gradskog saobraćaja" – tvrdi Škrba

U unakrsnom ispitivanju tužiteljica Kimberli Vest/Kimberly West je, osvrćući se na deo izjave da su naređenja za granatiranje sadržala detalje sa specifičnostima vojnih ciljeva, pročitala je transkript presretnutog razgovora od 29. maja 1992. godine. U njemu oficir VRS Mišo Potpara saopštava Ratku Mladiću da su njegovi artiljerci dejstvovali prema muzeju i bolnici ka Crnom Vrhu, a Mladić ga pita da li može da "tuče po železničkoj stanici". Zatim mu Mladić naređuje da ih "drmne nečim" i "rastera to oko sebe". Svedok je izbegao direktan odgovor na pitanje da li je takva formulacija dovoljno detaljna za opis mete koja se gađa. Rekao je da se to nije odnosilo na njega, ali ga ne bi smatrao preciznim ako bi mu bilo tako naređeno.

Narodna biblioteka, smeštena u staroj gradskoj Vijećnici je, prema svedoku, " korišćena kao skladište municije". Izvor te informacije, rekao je, bila je sarajevska televizija. U TV dnevniku se, tvrdi, moglo videti da "veliki broj ljudi šeta okolo Vijećnice i nosi pakete sa municijom". Škrba tvrdi da Vijećnica nije gađana sa njegovih artiljerijskih položaja, a dovodi u pitanje i da li je 27. avgusta 1992. godine uopšte granatirana, pošto se, kaže, požar širio od prizemlja, a ne sa krova zgrade.

Škrba je takođe izjavio da su posmatrači UN od 1. jula ‘92. bili stalno na njegovom komandnom mestu i dobijali redovne izveštaje o dejstvima njegovih artiljeraca. Nikada, kaže, nisu imali primedbe na njegove izveštaje. Tužiteljica mu je, međutim, predočila iskaz britanskog potpukovnika Ričarda Mola/Richard Mole koji je bio viši vojni posmatrač UN u Sarajevu. On tvrdi da je od svedoka nekad dobio "trivijalna objašnjenja" poput onog da se pucalo iz minobacača samo da se "zagreju cevi". Mol je to obrazloženje opisao kao "nejasno i iracionalno" i istakao da smatra da u tom slučaju uopšte nije postojao neki konkretan cilj. Za ispaljivanje tri projektila na grad mu je rečeno da je "po jedan za svaki prst u srpskom pozdravu". Svedok je to odlučno negirao i tražio da se suoči sa Molom.

Nakon što je okončan iskaz Dušana Škrbe, Karadžić je kao svog sledećeg svedoka pozvao Miloša Škrbu, bivšeg komandira čete u Prvoj sarajevskoj motorizovanoj brigadi.

Dijeljenje sadržaja