Na predraspravnoj konferenciji tužilaštvo i odbrana dobili smernice veća kako bi trebalo da se odvija postupak protiv Gorana Hadžića, bivšeg predsednika takozvane Republike Srpska Krajina. I dalje se ne zna da li će se Hadžić nakon sutrašnje uvodne reči optužbe obratiti veću izjavom bez polaganja zakletve i ko će biti prvi svedoci tužilaštva, osim "indicija" da bi to mogle da budu neke od žrtava zločina za koje se tereti Hadžić

Suđenje Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpska Krajina, počeće sutra ujutro uvodnom rečju tužioca. Optužba je za uvodnu reč tražila i dobila između dva i po i tri sata, nakon čega će pozvati svog prvog svedoka. Tokom uvodne reči tužilac će, kako je najavio na današnjoj pretpretresnoj konferenciji, prezentovati različite slajdove, dokumente, video inserte i mape.

Danas nije bilo reči o tome da li će Goran Hadžić iskoristiti pravo da se obrati veću izjavom bez polaganja zakletve, ali je verovatno da on to neće učiniti, budući da je tužilaštvu naloženo da odmah nakon uvodne reči izvede prve svedoke.

Mada podaci o svedocima na popisu tužilaštva nisu za sada dostupni javnosti, izvesno je da će njih 85 dati iskaz u sudnici - svedočeći uživo ili delimično putem pisanih izjava. Tužilaštvo je za njihovo ispitivanje tražilo 170 a dobilo 175 sati. Identitet prvog svedoka tužilaštva je, za sada, zaštićen ali se zna da je iz Dalja, jednog od mesta u Istočnoj Slavoniji u kojem su počinjeni zločini za koje se tereti Hadžić. Veće je danas saopštilo da od tužioca neće tražiti sažimanje optužnice ili smanjenje broja svedoka i sati potrebnih za njihovo ispitivanje.

Suđenje Goranu Hadžiću odvijaće se pred Pretresnim većem kojim predsedava belgijski sudija Gi Delvoa/Guy Delvoie, a u čijem su sastavu još i sudije Barton Hol/Burton Hall sa Bahama i Antoana Mindua iz Konga. Tim optužbe predvodi Amerikanac Daglas/Douglas Stringer a odbranu predstavljaju beogradski advokat Zoran Živanović i Kristofer Gosnel/Christopher Gosnell iz Kanade.

Hadžić je uhapšen i prebačen u Tribunal u julu 2011. godine nakon sedmogodišnjeg bekstva. U 14 tačaka optužnice se tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem "trajnog uklanjanja većine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva iz velikog dela Hrvatske" kako bi te teritorije postale "deo nove države pod srpskom dominacijom". Optužen je za progon, istrebljenje, ubistvo, zatvaranje, mučenje i okrutno postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu u zatočeničkim objektima na poljoprivrednom dobru Ovčara, vukovarskom Veleprometu, u Erdutu, Dalju i Borovu Selu, kao i u Srbiji, na poljoprivrednim dobrima u selima Stajićevo i Begejci, kasarni JNA u Zrenjaninu i vojnim zatvorima u Šidu i Sremskoj Mitrovici. Hadžić se tereti i za deportacije i prisilno premeštanje stanovništva kao i za bezobzirno razaranje naselja i pljačku imovine nesrpskih civila u Dalju, Vukovaru, Erdutu, Lovasu i drugim mestima u Istočnoj Slavoniji.

Dijeljenje sadržaja