Optuženi ima nameru da kao svedoka odbrane izvede nekadašnjeg međunarodnog pregovarača o budućnosti BiH – portugalskog diplomatu Žozea Kutiljera – i, budući da ovaj ne želi svojevoljno da dođe u Hag, traži da mu veće izda obavezujući nalog za svedočenje

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je tokom tužiočevog dokaznog postupka insistirao na svojoj posvećenosti mirnom rešavanju krize u BiH 1992. godine i najavio da će – kako bi to dokazao - na klupu za svedoke izvesti portugalskog diplomatu Žozea Kutiljera/Jose Cutileiro, koji je u ime tadašnje Evropske zajednice krajem 1991. i početkom 1992. godine posredovao u pregovorima tri bosansko-hercegovačke strane. Kutiljero, međutim, odbija da se pojavi u sudnici, pa je Karadžić danas zatražio izdavanje obavezujućeg naloga za svedočenje.

Ambasador Kutiljero je 20. februara ove godine pristao na intervju sa pravnim savetnikom optuženog i, nešto kasnije, u aprilu je potpisao pisanu izjavu. Ipak, u isto vreme je i naglasio da ne želi da u sudnici bude svedok nijedne od strana, jer smatra da međunarodni pregovarači ne treba da daju iskaze u krivičnim procesima, jer bi to "ugrozilo njihov rad", budući da bi u nekim narednim pregovorima učesnici mogli pomisliti da sve što je tada rečeno može kasnije biti korišćeno na sudu.

Ulaganje "razumnih napora" da se obezbedi dobrovoljni dolazak svedoka u sudnicu je, inače, jedan od uslova da se izda obavezujući nalog ukoliko takav napor ne urodi plodom, što je, po Karadžiću, slučaj sa Kutiljerom. Pored toga, neophodno je da je potencijalno svedočenje relevantno za predmet i od važnosti za sprovođenje fer suđenja optuženom.

Na relevantnost Kutiljerovog mogućeg iskaza, po Karadžiću, ukazuju navodi pomenute izjave predstavniku odbrane. U izjavi se opisuje tok mirovnih pregovora i, između ostalog, navodi da je Karadžić u proleće 1992. godine prihvatio plan po kojem je BiH trebalo da bude sastavljena od tri konstitutivne jedinice – muslimanske, srpske i hrvatske – uz poštovanje etničkih i verskih sloboda svih građana. Odbrana u današnjem podnesku navodi da u izjavi stoji da su se i srpsko rukovodstvo na čelu sa Karadžićem i bosanska vlast na čelu sa Alijom Izetbegovićem saglasili sa planom, ali da je u junu 1992. godine bosanska strana ipak odlučila da ga odbaci.

Iz Kutiljerove izjave Karadžić iščitava i druge navodne pokazatelje o posvećenosti srpskog rukovodstva mirnom rešenju krize, poput pristajanja da u avgustu 1992. godine "vrati teritorije Muslimanima u zamenu za punu političku autonomiju" srpskog entiteta, kao i podrške programu povratka izbeglih i razmeštanju UN posmatrača duž srpskih artiljerijskih položaja oko Sarajeva.

Karadžić zbog svega navedenog smatra da je Kutiljerov iskaz "relevantan i neophodan" za njegovo suđenje i od Pretresnog veća traži da izda obavezujući nalog za njegov dolazak u Hag, uz podsećanje da su do sada već svedočili nekadašnji međunarodni pregovarači, poput Herberta Okuna, Dejvida/David Harlanda i Entoni Banbarija/Anthony Banbury.

Dijeljenje sadržaja