U Tribunalu veoma zadovoljni dvodnevnim razgovorima sa predstavnicima novih vlasti SRJ i Srbije i očekuju brze "konkretne rezultate", ali ne postavljaju nikakve rokove. Tužilaštvo pokrenulo dve nove istrage: o zločinima protiv Srba i drugih manjina na Kosovu i o aktivnostima tzv. UCPMB na jugu Srbije. Kako će se proterivati optuženi za ratne zločine koji nisu državljani SRJ

Tužilaštvo Haškog tribunala pokrenulo je dve nove istrage: o zločinima koje su "neidentifikovane oružane grupe Albanaca" počinile protiv Srba i ostalih manjina na Kosovu od jula 1999. do danas, kao i o aktivnostima takozvane Oslobodilačke armije Preševa, Medveđe i Bujanovca na jugu Srbije, od novembra 1999. do danas. To je na današnjoj konferenciji za novinare saopštila glavni tužilac Tribunala, Karla/Carla del Ponte, ukazujući da se produženo nasilje u tim područjima može pravno kvalifikovati kao "oružani sukob", čime je uslovljena nadležnost Haškog tribunala.

Del Ponte je ovo saopštila u prisustvu ministara pravosuđa SRJ i Srbije, Momčila Grubača i Vladana Batića, na kraju njihove dvodnevne posete Tribunalu. Na konferenciji za novinare učestvovao je i predsednik Tribunala, Klod Žorda/Claude Jorda, koji je primetio kako je, pre samo godinu dana, takva poseta bila nezamisliva, izražavajući nadu da će ona biti uvod u "potpunu i bezrezervnu saradnju SRJ i Srbije sa Tribunalom".

Tužilac Del Ponte je, takođe, izrazila zadovoljstvo "ohrabrujućim nagoveštajima" koje je dobila od gostiju iz Beograda, naglašavajući da "sada čeka na konkretne rezultate" dvodnevnih razgovora. Pozdravila je odluku jugoslovenskih vlasti da istražiteljima haškog tužilaštva dozvole da vode istragu na teritoriji SRJ i omoguće im pristup ne samo svedocima, već i dokumentima i arhivama od značaja za istrage koje su u toku. Izrazila je, takođe, i uverenje da će "proces hapšenja početi vrlo skoro".

Takvo njeno uverenje se zasniva na odluci republičke vlade da Srbija - kako je istakao ministar Batić - "više neće pružati utočište ratnim zločincima koji su državljani drugih zemalja, te će svi oni biti proterani." A to će se proterivanje, objasnila je Del Ponte, izvesti na taj način što će optuženi biti pod pratnjom sprovedeni do granice zemlje čiji su državljani, gde će ih dočekati predstavnici haškog tužilaštva. Nema nikakvog razloga, istakao je Batić, "da građani Srbije budu taoci ratnih zločinaca iz drugih zemalja." Istina, ti će građani ostati neka vrsta"talaca" optuženih za ratne zločine koji su državljani SRJ, barem dok se ne usvoji zakon o saradnji sa Tribunalom, i tako otklone pravne prepreke za njihovo izručenje Hagu. Ministar Grubač je najavio da će prednacrt tog zakona biti podnet Saveznoj skupštini pre kraja marta, dok je ministar Batić predvideo da će za njegovo usvajanje biti potrebno "nekoliko meseci".

Ako su gosti iz Beograda došli u Hag sa molbom da im se da još malo vremena da "srede stvari kod kuće" pre nego što počnu da ispunjavaju neke od "najtežih" zahteva Tribunala - kao što je recimo predaja Miloševića i četvorice njegovih saradnika, optuženih za zločine protiv čovečnosti na Kosovu - utisak je da su dobili takav "predah." I predsednik i glavni tužilac Tribunala uzdržali su se na današnjoj konferenciji za novinare od bilo kakvih konkretnih zahteva ili postavljanja rokova, mada je Karla del Ponte istakla kako bi bilo dobro da do maja ove godine ima neke "konkretne rezultate" kooperativnosti Beograda, kako bi o tome mogla podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN. No, utisak je, takođe, da su joj gosti iz Beograda obećali da će, do tada, imati dosta "konkretnih rezultata", mada verovatno ne i sve što bi želela.

Upitan da li deli ocenu svog predsednika Vojislava Koštunice, o anti-srpskom karakteru Tribunala, ministar pravosuđa SRJ Momčilo Grubač je odgovorio: "Da mislim da je Tribunal anti-srpski instrument ne bih danas bio u Hagu".

Na pitanje da li liderima OVK, ako budu optuženi, treba suditi u Hagu ili u Prištini, Batić je odgovorio kako je "nesporno da se za ratne zločine sudi pred Haškim tribunalom." Ministar Grubač, s tim u vezi, precizirao da Haški tribunal ima "prvenstvenu nadležnost za suđenje optuženima za ratne zločine".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja