Haške reakcije na izjave ministara pravosuđa Srbije i Jugoslavije da je Karla Del Ponte spremna da za godinu dana "odloži" Miloševićev transfer u Hag, kao i da je moguće da Tribunal "ustupi" njegov slučaj domaćem pravosuđu

Dve izjave koje su, po povratku iz posete Tribunalu, dali ministri pravde Srbije i Jugoslavije, Vladan Batić i Momčilo Grubač, izazvale su dosta čuđenja među njihovim prošlonedeljnim domaćinima.

Ministar Batić je, ukoliko su agencije tačno prenele njegove reči, izjavio da je glavni tužilac Karla/Carla del Ponte spremna da na godinu dana odloži zahtev za izručenje Slobodana Miloševića, pod uslovom da se u međuvremenu usvoji zakon o saradnji SRJ sa Tribunalom i uspostave "normalni vidovi saradnje i komunikacije" između Beograda i Haga.

Potvrđujući da tokom razgovora sa gostima iz Beograda Karla del Ponte "nije postavljala nikakve rokove" za predaju Slobodana Miloševića i ostalih optuženih za ratne zločine, predstavnica za štampu tužilaštva Florans Artman /Florence Hartmann je istakla , isto tako, da nije bilo reči "ni o kakvom odlaganju" ovog važnog vida saradnje SRJ i Srbije sa Tribunalom. Naprotiv, izjavila nam je Artman u telefonskom razgovoru iz Banja Luke, gde danas boravi delegacija haškog tužilaštva, Karla del Ponte je u prošlonedeljnim razgovorima gostima iz Beograda insistirala da optuženi za ratne zločine koji se nalaze na njihovoj teritoriji "moraju da budu uhapšeni što pre", dakle bez odlaganja. A to "što pre", precizira Artman, "važi za sve optužene, pa i za Miloševića".

Ako su mediji tačno preneli njegovu izjavu po povratku iz Haga, jugoslovenski ministar pravde Momčilo Grubač je, prema predstavniku za štampu Tribunala, Džimu Lendejlu/Jim Landale, dao "vrlo interesantno tumačenje" Statuta Haškog tribunala. Prema tom tumačenju, nigde - pa ni u Statutu Tribunala - ne piše da se svim osumnjičenima mora suditi u Hagu, te bi se Miloševiću i drugima moglo suditi u Beogradu, ukoliko nacionalno pravosuđe bude dobro funkcionisalo. A Haški tribunal, smatra Grubač, ima mogućnost da se pozove na svoje prvenstvo i zatraži preuzimanje slučaja od nacionalnih sudova... "samo ako se postupak pred nacionalnim sudom uopšte ne vodi, ili ako se vodi ali na nepošten način, ako se izigrava kvalifikacija krivičnog dela i ako se nastoji da se na drugi način zaštiti počinilac krivičnog dela".

Lendejl, tim povodom, ukazuje na jasne formulacije Statuta kojim se utvrđuje "istovremena nadležnost" međunarodnog i nacionalnih sudova za krivično gonjenje odgovornih za ratne zločine. Međutim, dodaje Lendejl, Savet bezbednosti UN je usvajajući taj Statut dodelio međunarodnom sudu "primat" nad nacionalnim sudovima i ovlastio ga da "u svakoj fazi postupka može da traži preuzimanje slučaja od nacionalnog pravosuđa." Drugim rečima, svi sudovi su ravnopravni, ali je međunarodni sud "ravnopravniji" kada se radi o progonu odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, radi kojih je Tribunal osnovan.

Ukoliko se Tribunal pozove na taj "primat", odnosno prvenstvo, nacionalna pravosuđa su dužna da mu prepuste slučaj. Na taj je način, podseća Lendejl, Tribunal svojevremeno "preuzeo" slučaj Duška Tadića iz nadležnosti nemačkog pravosuđa, kao i istrage protiv Karadžića i Mladića, te političkih i vojnih lidera HVO odgovornih za zločine u Lašvanskoj dolini, iz nadležnosti pravosuđa BH.

Tribunal može da traži "preuzimanje" slučaja - ili čak ponovno suđenje nekom ko je već osuđen od nacionalnog pravosuđa - ukoliko postupak pred nacionalnim sudom nije bio nepristrasan i nezavisan, ili je bio usmeren na zaštitu optuženog od međunarodne krivične odgovornosti, ili ako krivični postupak nije vođen dovoljno revnosno. Eventualno suđenje Miloševiću za krivična dela koja spadaju u nadležnost domaćeg pravosuđa bi se, jasno, moglo tumačiti kao "zaštita optuženog od međunarodne krivične odgovornosti." A ako bi mu se, s druge strane, u Beogradu sudilo za ratne zločine, tužilac bi opet mogao da se pozove na primat Tribunala i preuzimanje slučaja, zato što bi takvo suđenje neminovno bilo "povezano sa važnim činjeničnim i pravnim pitanjima koja mogu imati implikacije po istrage ili krivične postupke pred međunarodnim sudom." A ta "činjenična i pravna pitanja" su izložena u optužnici koju je haško tužilaštvo podiglo protiv Slobodana Miloševića i četvorice njegovih saradnika, tako da ne treba sumnjati da bi se Tribunal, u takvom slučaju, pozvao na svoj primat, odnosno "ravnopravniji" status u odnosu na nacionalne sudove.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja