Pretresno veće nije se danas izjasnilo o sporazumu optužbe i odbrane Momira Nikolića o "potvrdnom izjašnjavanju" o krivici za zločine u Srebrenici i uputilo ih je da tekst sporazuma prerade tako da otklone razloge za njihovu zabrinutost i sumnjičavost


Momir Nikolić, bivši zamenik komandanta Bratunačke brigade VRS optužen za genocid u Srebrenici, postigao je sa tužilaštvom sporazum o priznanju krivice i bio je spreman da se danas izjasni da je kriv - ali mu sudsko veće nije dalo priliku za to. Nakon rasprave koja je trajala nešto duže od jednog sata, predsedavajući sudija Liu Daćun/Daqun je, praktično, poslao optužbu i odbranu na "popravni." Naložio im je da "ponovo pogledaju sporazum o priznanju krivice" i da se, kad budu spremni, vrate pred veće koje je "spremno da ga razmotri".

Prema tekstu sporazuma koji je danas stavljen na uvid javnosti, Momir Nikolić prihvata da se potvrdno izjasni po tački optužnice koja ga tereti za progon na političkim, rasnim i verskim osnovama, kvalifikovan kao zločin protiv čovečnosti. Tužilaštvo, sa svoje strane, prihvata da u zamenu za to povuče sve ostale tačke optužnice, uključujući i onu koja Nikolića tereti za genocid.

Istim sporazumom, Nikolić se obavezuje da će saradjivati sa tužilaštvom i pružiti mu "istinite i potpune informacije" o dogadjajima u Srebrenici, kao i da će svedočiti na sudjenju svojim bivšim suoptuženima, kao i na ostalim sudjenjima na kojima će biti reči o srebreničkim zločinima.

Konačno, tužilaštvo se obavezuje da će za optuženog predložiti kaznu u rasponu od 15 do 20 godina, dok će odbrana tražiti osudu na 10 godina zatvora. Nikolić se odriče prava na žalbu ukoliko kazna bude u predloženom rasponu. Strane su, takodje, saglasne da kazna bude izrečena tek posle Nikolićevog svedočenja na procesu njegovim bivšim suoptuženima, kako bi veće bilo u stanju da oceni "prirodu i stepen" njegove saradnje u utvrdjivanju istine o dogadjajima u Srebrenici.

Upravo ova odredba sporazuma izazvala je najviše nedoumica kod sudija, koje su izrazile zabrinutost za "kredibilitet njegovog svedočenja" ukoliko do njega dodje pre izricanja kazne. Sudije su, takodje, zabrinute zbog toga što se optuženi "odrekao mnogih svojih prava" - kao što je, recimo, pravo da se izjasni da nije kriv ili da se brani ćutanjem - dok od druge strane, to jest optužbe, "nije dobio isto odricanje".

Tužilac Piter Mekloski/Peter McClosky i Nikolićev branilac Veselin Londrović pokušavali su da razuvere sudije, ukazujući da su dugo i pažljivo pregovarali o tom sporazumu i da se njime podjednako štite prava optuženog i tužilaštva, ali nisu uspeli da do kraja otklone njihovu sumnjičavost. Pa su, zato, vraćeni na "popravni": da naprave nov tekst sporazuma koji će uvažiti sudijsku zabrinutost za prava optuženog.

Problem sudija, koje u ovom slučaju dolaze iz Kine, Ukrajine i Argentine, je u tome što u njihovim pravnim sistemima ne postoji institucija "sporazuma o priznanju krivice", koju je Tribunal prihvatio iz anglo-saksonskog pravnog sistema. Problem je, takodje, i u tome što su sudije tekst sporazuma dobile tek danas, tako da nisu stigli da ga do rasprave pažljivije prouče i uporede ga sa više sličnih sporazuma koje su, do sada, bez problema prihvatila druga veća Haškog tribunala.

Očekuje se da će optužba i odbrana vrlo brzo uputiti veću novi tekst koji će uvažiti zabrinutost sudija, te da će Momir Nikolić uskoro imati priliku da se izjasni da je kriv za zločine u Srebrenici.

Dijeljenje sadržaja