Odbrana Franka Simatovića nastoji da dokaže da su jedinice odgovorne za zločine u Bosanskom Šamcu bile pod komandom JNA, Vojislava Šešelja i lokalne Srpske demokratske stranke, a ne optuženih bivših šefova Državne bezbednosti Srbije

Svedočenjem Petra Đukića sa nadimkom "Pero Paragraf" i kodnim imenom "Magistar", odbrana Franka Simatovića nastoji da ospori vezu optuženog sa počiniocima zločina u Bosanskom Šamcu u aprilu 1992. godine. Đukić je u to vreme obavljao dužnost oficira za obaveštajno bezbednosne poslove u 17. Taktičkoj grupi bivše JNA.

Prema optužnici, 11. aprila 1992. godine, u Bosanski Šamac su došle specijalne jedinice Državne bezbednosti Srbije koje su predvodili Dragan Đorđević "Crni", Srećko Radovanović "Debeli" i Slobodan Miljković "Lugar". Oni su, tvrdi tužilaštvo, zajedno sa lokalnim snagama 17. aprila preuzeli kontrolu nad gradom nakon čega su počela zatvaranja, premlaćivanja i ubistva bosanskih Hrvata i Muslimana koja su trajala do 31. jula 1992. Po tužilaštvu, ove jedinice su se nalazile pod kontrolom srpske DB na čijem su čelu bili Jovica Stanišić i Franko Simatović, optuženi za zločine policijskih i paravojnih formacija u Hrvatskoj i BiH.

Đukić je potvrdio da je za dolazak dobrovoljaca čuo u aprilu 1992. godine, na sastanku na kojem je odlučeno formiranje stanice javne bezbednosti u Bosanskom Šamcu. Informaciju je dobio od šefa policije Stevana Todorovića, "po njegovom izumu Monstruma", koji je priznao krivicu za zločine u Šamcu i osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora. Dobrovoljci su se, rekao je svedok, nalazili pod kontrolom 17. taktičke grupe bivše JNA i njenog komandanta Stevana Nikolića "Krigera" koji je vođi Sivih vukova Slobodanu Miljkoviću i Draganu Đorđeviću "Crnom" 7. maja 1992. godine naredio da izvrše napad na Modriču.

Đukić je rekao da je Đorđevića upoznao lično i da mu je ovaj potvrdio da je bio član Srpske radikalne stranke. Svedok tvrdi da su o Đorđevićevom postavljenju na mesto komandanta Druge posavske brigade odlučili Blagoje Simić, bivši predsednik Kriznog štaba u Šamcu i vrh SDS.

Član SRS je, rekao je svedok, bio i Srećko Radovanović "Debeli", tadašnji načelnik štaba Druge Posavske brigade, "sposoban oficir i četnički vojvoda". Radovanović je, prema svedoku, imao četničku legitimaciju sa brojem dva – prva je pripadala lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju koji je, po Đukiću, od 1972. godine bio "vodeći unutrašnji neprijatelj socijalističke Jugoslavije". Svedok je tvrdio da Radosavljević nije imao nikakvu vezu sa DB Srbije. Naprotiv, Radosavljević mu je, kaže, rekao da se "grozi i svedoka i drugih pripadnika službi koji ne prihvataju program Šešelja".

Glavni iskaz Petra Đukića biće nastavljen sutra.

Dijeljenje sadržaja