U nastavku glavnog ispitivanja od strane tužioca, vojno-obaveštajni analitičar Ričard Batler je nizom naređenja VRS iz jula 1995. godine rekonstruisao kako je operacija započeta sa ciljem "razdvajanja enklava" Srebrenice i Žepe evoluirala do njihovog potpunog osvajanja

Komandant Drinskog korpusa Milenko Živanović je 2. jula 1995. izdao naređenje u kojem se, osim razdvajanja enklava, što je svedok ocenio kao legitiman vojni cilj, nalaže i "svođenje enklave na uže gradsko područje" Srebrenice. Prema tumačenju veštaka optužbe Ričarda Batlera/Richard Butler, ova naredba zapravo nalaže da se populacija od preko trideset hiljada ljudi koliko se u tom trenutku nalazilo u enklavi sabije u gradsko jezgro Srebrenice i time stvori humanitarna kriza, slična onoj iz 1993. godine koja je UN i navela da proglase zaštićene zone u istočnoj Bosni. Na tužiočevo pitanje da li se taj deo naređenja odnosio na "stvaranje nepodnošljivih uslova života meštana Srebrenice", Batler je odgovorio potvrdno.

Naređenjem generala Živanovića se takođe nalaže "stvaranje uslova za eliminisanje" enklava. Prema Batleru, snage bosanskih Srba su u tom trenutku bile usredsređene na akcije kojima bi navele Unprofor da sam iseli stanovništvo. "Cilj bosanskih Srba bi bio ispunjen a međunarodna zajednica ne bi mogla da VRS optuži za etničko čišćenje", rekao je veštak optužbe.

Prvi podatak o promeni tog plana pojavljuje se u dokumentu kojim general Tolimir 9. jula 1995. godine obaveštava predsednika Karadžića o borbenim dejstvima oko Srebrenice. Tolimir navodi da uspesi postignuti u borbama oko Srebrenice "stavljaju jedinice Drinskog korpusa u poziciju da zauzmu enklavu". Batler smatra da je dokument u skladu sa političkim i vojnim lancem komandovanja, te da logično proizlazi iz potrebe da se vrhovni komandant saglasi sa promenom plana i u skladu s tim izda naređenje.

Vojska je, ocenjuje američki vojno-obaveštajni analitičar, na osnovu postignutih borbenih uspeha i izostanka otpora muslimanske strane ocenila da može da zauzme grad i takav predlog iznela predsedniku Karadžiću koji je u ulozi vrhovnog komandanta na kraju i doneo odluku o zauzimanju Srebrenice. Reč je, smatra Batler, o dobrom primeru primene strateške komande i rukovođenja oružanim snagama. Činjenica da snage Unprofora nisu energično branile granice enklave kao i da 28. divizija Armije BiH nije pružila značajniji otpor snagama VRS osnažila je bosanske Srbe u nameri da osvoje enklavu ocenio je Batler.

Suđenje Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi, se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja