Prvi svedok odbrane Jovice Stanišića koji je iskaz dao na sednici otvorenoj za javnost tvrdio da nisu tačni navodi njegovog nekadašnjeg prijatelja Milana Babića o tome da je Slobodan Milošević 1990. i 1991. godine putem "paralelnih struktura" kontrolisao situaciju u Krajini uz aktivno učešće Državne bezbednosti Srbije i njegovog tadašnjeg šefa Stanišića

Posle više od tri radne sedmice i prvih pet svedoka čiji su iskazi bili u potpunosti zatvoreni za javnost, dokazni postupak odbrane Jovice Stanišića nastavljen je danas konačno jednim javnim svedočenjem. Odbrana je na klupu za svedoke izvela Mileta Bosnića, danas nezaposlenog politikologa, a nekada člana Glavnog odbora Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj i poslanika u Skupštini krajinskih Srba.

Ogovarajući na pitanja Stanišićevog branioca Džordaša/Jordash, svedok je nastojao da pobije

delove iskaza bivšeg predsednika krajinskih Srba Milana Babića sa suđenja Slobodanu Miloševiću, Momčilu Krajišniku i Milanu Martiću, koji su nakon njegove smrti uvedeni u dokaze predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića, optuženih za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH. U tim iskazima Babić je, između ostalog, tvrdio da je Slobodan Milošević kontrolisao situaciju u Krajini putem dva lanca komandovanja – jedan je išao linijom zapovedanja JNA, a drugi je bio lanac "paralelne strukture" i polazio je od Službe državne bezbednosti Srbije i njenog šefa Jovice Stanišića, preko milicije Krajine Milana Martića pa do dobrovoljačkih jedinica koje su kontrolisali Franko Simatović i kapetan Dragan Vasiljković.

Mile Bosnić tvrdi da je od oktobra 1991. godine bio jedan od pet najbližih Babićevih saradnika i prijatelja, ali da ne zna ništa o pomenutim paralelnim strukturama. Nastojao je da ubedi veće da je u Krajini postojala nezavisna vlast koja je odluke donosila strogo se pridržavajući demokratskih procedura ne obazirući se ni na kakve spoljne uticaje, pa makar oni dolazili iz Beograda. Dodao je i da bi "bio uvređen" da je neko sa strane donosio odluke umesto struktura vlasti kojima su on i Babić pripadali. Koliko su krajinske vlasti bile nezavisne govori, po svedoku, i činjenica da je Republika Srpska Krajina proglašena uprkos navodnom protivljenju Miloševića.

Svedok tvrdi da mu Babić nikada nije pomenuo Stanišića i kaže da ne zna za bilo kakav njegov angažman u Krajini. Siguran je da u januaru 1991. godine tadašnji šef DB Srbije nije imao ništa sa imenovanjem Milana Martića za ministra policije i tvrdi da je to bio "isključivo Babićev predlog". Odbacio je i navode da je Stanišić 1990. godine bio na čelu Saveta narodne odbrane koji je "koordinirao" aktivnostima seoskih straža u Krajini, poznatih kao "balvan revolucija".

Suprotno tvrdnjama optužbe po kojima je krajinski sukob organizovan iz Beograda i sprovođen preko tamošnjih vlasti uz pomoć Stanišića i Simatovića, svedok tvrdi da su se "barikade javile spontano" jer je lokalno srpsko stanovništvo strahovalo od upada hrvatske policije. Kninske vlasti su, tvrdi, samo pratile događaje, nastojeći da stave naoružane civile pod svoju kontrolu, a jedan deo "mladih ljudi" obučavan je kasnije i u kampu u Golubiću. Bosnić je negirao i da je naoružanje u Knin stizalo preko dvojice optuženih iz Srbije, navodeći da su krajinski Srbi prvo raspolagali samo lovačkim naoružanjem, a da je potom arsenal pojačan iz rezervi lokalnih policijskih stanica i skladišta JNA.

Glavni iskaz bivšeg krajinskog funkcionera biće okončan tokom prve polovine sutrašnjeg zasedanja, nakon čega će uslediti unakrsna ispitivanja Simatovićeve odbrane i tužioca.

Dijeljenje sadržaja