U uvodnoj reči branilac negirao ulogu Državne bezbednosti Srbije u zločinima nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH i odgovornost prebacivao na JNA, MUP Srbije i snage bezbednosti krajinskih i bosanskih Srba. Govor drugooptuženog Franka Simatovića iz 1997. godine na ceremoniji u Kuli u kojem se ukazuje da je srpska tajna služba imala značajnu ulogu u ratnim dešavanjima branilac nazvao "besmislenom izmišljotinom iz lošeg holivudskog filma"

Odbrana smatra da se tužiočevi dokazi o odgovornosti Jovice Stanišića za ratne zločine oslanjaju na "glasine, mitologiju, preuveličavanje i čiste izmišljotine". U današnjoj uvodnoj reči branilac Vejn Džordaš/Wayne Jordash je rekao da će takvi navodi u dokaznom postupku odbrane biti pobijeni i da zato na kraju suđenja bivši šef Državne bezbednosti (DB) Srbije "treba da bude oslobođen po svim tačkama optužnice" koja ga tereti da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja nesrba sa velikih područja Hrvatske i BiH.

Zajedno sa Stanišićem na optuženičkoj klupi je i njegov nekadašnji saradnik Franko Simatović čiji je govor sa ceremonije u centru za obuku specijalaca u Kuli iz 1997. godine jedan od bitnih tužiočevih dokaza koji ukazuje na ratnu ulogu Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije poznate i pod nazivom "Crvene beretke". Branilac je danas taj Simatovićev govor nazvao "besmislenom izmišljotinom iz lošeg holivudskog filma taštog čoveka koji je tek izašao iz rata i busao se u prsa kako bi dokazao svoju snagu". Simatović je tada, između ostalog, rekao da je DB kontrolisala oko 5.000 ljudi tokom borbi tokom 1991. godine kada je zauzet veći broj hrvatskih sela i gradova, kao i da je služba oformila 26 kampova za obuku u Hrvatskoj i BiH.

Stanišićeva odbrana, međutim, smatra da je pomenutih 5.000 boraca u Krajini bilo podjedinstvenom komandom JNA. Isto tako, branilac tvrdi da je tužilaštvo u svom dokaznom postupku optuženima pripisalo "ono što je činio ceo MUP Srbije a ne samo DB" kao, na primer, odgovornost za zločine paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana. Po viđenju odbrane Arkan je održavao jake veze sa ministrom policije Radmilom Bogdanovićem i njegovim pomoćnikom za javnu bezbednost Radovanom Stojičićem Badžom, a ne sa Stanišićem.

Optuženi je, smatra branilac, činio sve da bi suzbio delovanje paravojnih jedinica i "reagovao bi da je znao" da su arkanovci u pojedinim situacijama bili angažovani za potrebe DB. Navedeno je i da Stanišić nije znao svakog pojedinca koji je zaposlen u službi na čijem je čelu bio, kao i da nije mogao imati kontrolu nad hiljadama ljudi, pa čak ni nad drugooptuženim Simatovićem.

Odbrana će, najavio je branilac, u svom dokaznom postupku putem iskaza bivših radnika tajne službe "skinuti masku sa mitova" o Crvenim beretkama. Branilac se slaže sa tužilaštvom da je njihov prvi kamp osnovan u leto 1990. godine u Golubiću nadomak Knina i da su potom prvi polaznici, a kasnije instruktori, otišli na druga područja kao "profesionalni dobrovoljci". Ono što, međutim, Stanišićeva odbrana negira je da je srpska tajna služba imala bilo kakve veze sa centrom u Golubiću, a još manje sa polaznicima koji su se kasnije otisnuli na ratište, jer su tada bili pod kontrolom vojske i policije krajinskih i bosanskih Srba. Ta grupa je, tvrdi Džordaš, nakon obuke u Golubiću postala slavna i "svoju slavu je nastojala uvećati pričom da deluje pod komandom DB Srbije". Ostatak posla na "širenju tog mita" su, po viđenju odbrane, učinili "novinari i haško tužilaštvo".

Zbog svega navedenog, Stanišićeva odbrana smatra da je insistiranje optužbe na tezi o učešću optuženog u udruženom zločinačkom poduhvatu "tup instrument" koji neće dati rezultat jer će do kraja suđenja biti pobijeni dokazi koje je izvelo tužilaštvo.

Odbrana Franka Simatovića je, podsetimo, odustala od iznošenja uvodnih reči. Prvi svedok Stanišićeve odbrane će se u sudnici pojaviti u utorak 21. juna.

Dijeljenje sadržaja