U završnim rečima na drugom suđenju lideru srpskih radikala po optužnici za nepoštovanje suda tužilac tražio da se zbog objavljivanja identiteta 11 zaštićenih svedoka izrekne trogodišnja zatvorska kazna, a optuženi rekao da bi najviše voleo da dobije smrtnu kaznu, mada tvrdi da za osuđujuću presudu nema osnova. Kako je Zoran Đinđić mesec dana nakon svoje smrti vršio pritisak na bivšeg radikala Jovana Glamočanina da učestvuje "u političkoj likvidaciji Šešelja"

Danas je pred specijalnim većem tribunala koje sudi u predmetima za nepoštovanje suda nastavljen i okončan drugi proces koji se protiv Vojislava Šešelja vodi zbog objavljivanja identiteta 11 zaštićenih svedoka u jednoj od svojih knjiga. Pošto je završen dokazni postupak odbrane, strane su iznele svoje završne reči.

Prvo se danas u sudnici pojavio bivši radikal Jovan Glamočanin koji je u glavnom ispitivanju prezentovao u najmanju ruku neobičnu priču o pritiscima kojima je od 2003. godine navodno bio izložen da bi svedočio protiv Šešelja. Tvrdio je da su baš njemu haški tužioci i istražitelji priznali da svoj posao rade po nalogu Amerike i CIA, a dodao je da se u zaveru uključio i tadašnji srpski premijer Zoran Đinđić, koji ga je odveo u šumu u beogradskom Košutnjaku i zahtevao od njega da učestvuje "u političkoj likvidaciji Šešelja" putem lažnog svedočenja u Hagu. Ono što Glamočaninovom iskazu daje naučnofantastičnu notu jeste tvrdnja da je Đinđić na njega vršio pritisak sredinom aprila 2003. godine, dakle mesec dana nakon što je u atentatu ubijen.

Glamočanin je rekao da je dao saglasnost da izjave koje je dao odbrani budu objavljene u jednoj od Šešeljevih knjiga krajem 2008. godine kao i da je javno obelodanio svoj identitet i pre toga u nekom novinskom intervjuu, iako je bio zaštićeni svedok optužbe. Isto su tvrdili i svi prethodni svedoci Šešeljeve odbrane, takođe bivši pripadnici Srpskog četničkog pokreta. U istom maniru je, pretpostavlja se, trebalo da svedoče i četiri naredna svedoka, ali je Šešelj odbio da ih ispituje dok su pod zaštitnim merama. Sudije su objasnile optuženom da je, ako je to želeo, mogao da traži ukidanje zaštitnih mera pred većem koje ih je i uvelo, ali je on odgovorio da nema nameru da tako i postupi jer mu "nije cilj da preseče Gordijev čvor, već da ga još više zapetlja".

Tako je okončan dokazni postupak odbrane pa se prešlo na završne reči strana. Tužilac – prijatelj suda Brus Mekfarlejn/Bruce MacFarlane je ukazao da je optuženi vrlo dobro znao da, čak da su svedoci na to pristali, nema pravo da objavi njihov identitet u vreme kada su uživali zaštitne mere koje su odredile sudije. Budući da je to učinio "namerno i prkosno" i da je prethodno zbog sličnog prekršaja već pravosnažno osuđen na 15 meseci zatvora, tužilac smatra da mu usled tih otežavajućih okolnosti ovog puta treba izreći kaznu od tri godine zatvora.

Vojislav Šešelj je u svojoj završnoj reči odgovorio da nisu izvedeni dokazi koji bi mogli da dovedu do osuđujuće presude, ali da bi uprkos tome najviše voleo da mu veće izrekne smrtnu kaznu, jer bi to bio "idealan završetak njegove političke i pravne karijere". Veći deo završne reči optuženi je iskoristio za politički govor u kojem je saopštio da je "smisao njegovog života" da se "rasturi Haški tribunal" koji sudi po samovolji SAD, EU, Velike Britanije i NATO. "Osećam se superiorno u odnosu na sve vas i boljeg pravnika od sebe još nisam sreo", rekao je Šešelj i zaključio: "Mene vaša presuda ne interesuje i ona će kad-tad biti presuda vama a ne meni."

Presuda će, kako je saopštio predsedavajući sudija Kvon/Kwon, biti "naknadno izrečena".

Dijeljenje sadržaja