Do kraja unakrsnog ispitivanja bivšeg obaveštajca Glavnog štaba VRS kome je tokom rata bio nadređen, general Zdravko Tolimir nastojao je da dokaže kako su dejstva VRS u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine bila odgovor na koordiniranu akciju snaga Armije BiH, Hrvatske i NATO koja je ugrožavala srpske položaje i interese

Penzionisani pukovnik Petar Salapura je do kraja unakrsnog ispitivanja od strane generala Zdravka Tolimira, potvrđivao sve teze svog nekadašnjeg pretpostavljenog u Glavnom štabu VRS. Tolimir, koga optužnica tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine, je svedoku pokazao niz dokumenata koji, po njegovoj oceni potkrepljuju teze odbrane da je napad VRS na Srebrenicu i Žepu, bio isprovociran kontinuiranim diverzantskim napadima pripadnika Armije BiH iz enklava na okolna srpska sela i položaje VRS.

Salapura, koji je u to vreme bio načelnik obaveštajnog organa u Glavnom štabu VRS, direktno podređen Tolimiru, potvrdio je da su iz enklava izvođeni oružani napadi, da Srebrenica i Žepa "nikada nisu demilitarizovane", te da se Unprofor oglušivao o bezbrojne proteste u vezi sa tim napadima i ilegalnim naoružavanjem Armije BiH u enklavama.

Optuženi general je svedoku pokazao dokument sa potpisom Avde Palića, komandanta Žepačke brigade u kojem izveštava o formiranju devet diverzantskih grupa sa zadatkom da sinhronizovano dejstvuju po položajima VRS kako bi ih odvukli sa sarajevskog ratišta. Salapura je potvrdio sugestiju optuženog da je takav "koordinirani diverzantski napad iz zaštićene zone" bio neprimeren. Zona je bila zaštićena ali ne i demilitarizovana, dodao je svedok.

NATO snage su u sadejstvu sa snagama Armije BiH i Hrvatske, ukazao je Tolimir, u leto 1995. godine napadale položaje srpskih snaga, uključujući i područje Republike Srpske Krajine koje je takođe bilo "pod zaštitom UN snaga". Svedok se složio s optuženim da je međunarodna zajednica primenjivala "dvostruke aršine" u primeni sile prema srpskoj i drugim stranama u sukobu. U nastojanju da potkrepi tu tezu Tolimir je svedoku hteo da predoči dopise koje su i on i svedok tokom rata u BiH slali obaveštajnim organima Vojske i Službi državne bezbednosti Jugoslavije. Zbog poverljivog statusa tih dokumenata, međutim, rasprava je nastavljena bez prisustva javnosti. U kratkom javnom delu mogao se čuti samo Tolimirov protest zbog tajnosti tih dokumenata i odgovor tužioca da je reč o dokumentima koje je Srbija dostavila tužilaštvu po članu 70 Pravilnika o postupku i dokazima, koje podrazumeva da se njihov sadržaj ne može javno obelodaniti.

Rasprava je ponovo zatvorena a po povratku na javnu sednicu Tolimir je ukazao da saradnja vojno diplomatskih službi među državama nije ništa neobično ni nedozvoljeno. Dodao je da "ima razumevanja za tužioca koji štiti interese Amerike i NATO", ali da on želi "da zaštiti interese srpskog naroda". Predsedavajući sudija ga je prekinuo, ukorivši ga zbog iskrivljavanja reči tužioca, izgovorenih na zatvorenoj sednici. Unakrsno ispitivanje Petra Salapure, Tolimir je ubrzo završio uobičajenom zahvalnicom svedoku želeći mu "srećan povratak u Banja Luku i dobro zdravlje i raspoloženje".

Dijeljenje sadržaja