Bivši načelnik Uprave za obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, pukovnik Petar Salapura, opisao kako se u jednom razgovoru vođenom u proleće 1995. godine optuženi Zdravko Tolimir složio s njegovom ocenom da bi napadi na istočne enklave bili "kontraproduktivni" jer bi izazvali žestoku reakciju međunarodne zajednice, dodavši da su te enklave i onako "zrele kruške"

Pukovnik VRS u penziji Petar Salapura je na poziv optužbe danas započeo svedočenje na suđenju svom nekadašnjem starešini, generalu Zdravku Tolimiru optuženom za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine. Salapura je tokom čitavog rata u BiH vodio obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS. Uprava kojoj je bio na čelu je zajedno sa Upravom za bezbednost činila Sektor za bezbednosno-obaveštajne poslove čiji je načelnik bio optuženi Tolimir, Mladićev pomoćnik za bezbednost u Glavnom štabu VRS.

Na zahtev tužioca, predsedavajući sudija je pred početak svedočenja upozorio Salapuru da ne mora odgovarati na pitanja koja bi ga mogla inkriminisati. Mada to pravio nije iskoristio u toku današnje rasprave Salapura je izbegao da direktno odgovori na neka od pitanja koje mu je postavio tužilac.

Jedno od tih pitanja bilo je da li zna za Direktivu broj sedam, dokument koji je, 8. marta 1995. godine potpisao tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić i kojom se nalaže da se "planskim i dobro osmišljenim borbenim aktivnostima stvori nepodnošljiva situacija totalne nesigurnosti, bez nade za daljnji opstanak i život meštana Srebrenice i Žepe". Salapura tvrdi da ni za jednu od direktiva tada nije znao, te da je prvi put za Direktivu sedam čuo 2004. godine, kada je prvi put svedočio u Tribunalu na poziv odbrane Vidoja Blagojevića nekadašnjeg komandanta Bratunačke brigade VRS. Pri tom iskazu je ostao i kada mu je tužilac ukazao na dokument od 31. marta 1995. u kojem Mladić"na osnovu Direktive broj sedam" naređuje pokretanje operacije Sadejstvo 95.

Salapura nije prihvatio sugestiju tužioca da je, na osnovu ovog naređenja morao znati za tu direktivu i tvrdi da je ona morala biti poznata samo onima koji su na bilo koji način "učestvovali u njenom pripremanju i sastavljanju", što sa njim nije bio slučaj. Odbacio je i tvrdnje tužioca da je i sledeća operacija VRS, izvedena 24, juna 1995. kada je napadnut kontrolni punkt Unprofora u Zelenom Jadru, zapravo bila operacija kojom je trebalo stvoriti "nepodnošljivu situaciju totalne nesigurnosti" za žitelje Srebrenice, onako kako se to pominje u Direktivi sedam. Prema Salapuri, radilo se o operaciji kojom je trebalo "upozoriti muslimansku stranu" da prekine sa prepadima iz enklave i "izvršiti pritisak na Unprofor" da razoruža zaštićenu zonu ili spreči napade koje Armija BiH iz nje izvodi.

Salapura tvrdi da je u proleće 1995. rekao Tolimiru da "istočne enklave nikako ne treba dirati" jer bi to bilo kontraproduktivno i izazvalo bi žestoku reakciju međunarodne zajednice. Tolimir se s tim složio i dodao da suenklave "zrele kruške", opisao je Salapura.

Svedočenje Petra Salapure se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja