Zdravko Tolimir u sudnici Tribunala

Nesib Salić, Bošnjak iz Žepe, imao je 15 godina kada su u julu 1995. godine enklavu zauzele snage Vojske Republike Srpske (VRS). Na suđenju Zdravku Tolimiru, svedočio je kako je Žepu napustilo stanovništvo enklave uključujući i njegove roditelje i tri sestre.

Dok se s majkom i sestrama u skloništu skrivao od svakodnevnog granatiranja, svedok je od Bošnjaka koji su dolazili iz Srebrenice čuo priče o zločinima počinjenim nakon što je VRS zauzela tu enklavu. Te priče su, tvrdi, bile razlog što su se mnogi, uključujući i njegovu porodicu, odlučili da se nakon što je počeo napad srpskih snaga na Žepu sakriju u obližnjoj šumi. Nakon par dana, dobili su poruku da siđu u centar grada gde su bili spremni autobusi za evakuaciju u Kladanj.

Dok je čekao pred autobusom u koji su već ušli njegova majka i sestre, svedoku je prišao srpski vojnik i izdvojio ga kako bi proverio da li zaista mlad kao što je tvrdio. Nesib Salić kaže da je "pomislio da mu je došao kraj" i odlučio da pobegne u planine, gde je ostao otac sa grupom muškaraca. Sa njima je preko kanjona Drine prešao u Srbiju, i do novembra su bili smešteni u vojnim objektima u Užicu i Mitrovom polju. Nakon toga su uz pomoć Crvenog krsta prebačeni u Australiju, da bi se nekoliko godina kasnije vratili u Bosnu i Hercegovinu.

Tolimir je tokom unakrsnog ispitivanja nastojao da ospori tezu tužilaštva da je civilno stanovništvo Žepe deportovano, odnosno prinuđeno da napusti enklavu pod pritiskom srpskih snaga. On je, naime, pokušavao da pokaže da je muslimansko stanovništvo dobrovoljno napustilo enklavu u skladu sa dogovorom njihovih predstavnika i VRS, a uz saglasnost UNPROFOR. Tolimir je rekao da se na video snimku odlaska konvoja autobusa iz Žepe vide predstavnici lokalnih vlasti, sa spiskovima u rukama, što po njemu potvrđuje da se radilo o dogovorenom i organizovanom odlasku Muslimana iz Žepe.

Bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove je sugerisao da je svedok, kao petnaestogodišnji dečak, "izražavao strah bez obzira na opravdanost ili neopravdanost situacije", na šta je Nesib Salkić odgovorio da je strah uvek postojao jer je "za pet minuta moglo da te nema".