Branioci generala Gotovine se protive zahtevu tužioca i Evropske unije da se deo dokumenata evropskih posmatrača iz vremena operacije "Oluja" proglasi poverljivim jer smatraju da bi time bilo ugroženo pravo građana EU, među kojima je i francuski državljanin Ante Gotovina

Odbrana Ante Gotovine smatra da Pretresno veće treba da odbije nedavni zahtev optužbe da se deo dokumenata Evropske posmatračke misije (ECMM) u Krajini iz perioda za vreme i nakon operacije "Oluja" proglasi poverljivim. Dokumenti evropskih posmatrača su, podsetimo, korišćeni na javnim delovima zasedanja tokom suđenja generalima Gotovini, Čermaku i Markaču.

U podnesku Gotovinine odbrane, kojem su se naknadno pridružili i branioci Mladena Markača, se navodi da tužilac nije pokazao da je zahtev Evropske unije za poverljivost dokumenata "pravovremeno dostavljen" , te da ne bi trebalo "retroaktivno povlačiti dokumenta iz javnog domena". Pretresnom veću i odbrani, kako se navodi, nije dostavljena pisana komunikacija između tužioca i EU bez koje se ne može proceniti da li je zahtev upućen pravovremeno ili ne.

Tužilac je u nedavnom podnesku naveo da EU zahteva da se deo dokumentacije evropskih posmatrača proglasi poverljivim ali da nema ništa protiv da se sudije "u presudi javno pozivaju na njihov sadržaj u neophodnoj meri". Odbrana upozorava da bi uvažavanje takvog zahteva narušilo prava građana Evropske unije, jer bi njima bio onemogućen uvid u dokumente a u isto vreme data mogućnost Tribunalu da ih, makar delimično, koristi javno. Jedan od građana EU čije pravo bi time bilo ugroženo je, podsećaju branioci, i general Gotovina koji ima francusko državljanstvo.

Odbrana napominje da su prava direktno uskraćena još jednom francuskom državljaninu Ivanu Jurašinoviću kada je prošle godine konačno odbijen njegov zahtev za uvid u arhivu EU sa ciljem pronalaženja izveštaja kninskog tima evropskih posmatrača koje je odbrana potraživala, ali je iz Brisela dobijala odgovor da ta dokumentacija ne postoji. U današnjem podnesku se navodi da je generalu Gotovini onemogućen uvid u pomenute izveštaje koje "smatra ključnim za svoju odbranu" jer bi pomoću njih"mogle da se pobiju" tužiočeve tvrdnje o granatiranju civilnih meta i učešću hrvatskih jedinica u paljenju, pljačkanju i ubistvima širokih razmera. Branioci najavljuju da nameravaju da pokrenu to pitanje u žalbenom postupku "ukoliko to bude neophodno", odnosno ako Gotovina bude proglašen krivim.

Ante Gotovina se, zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine što je, prema tužilaštvu, ostvarivano zločinima počinjenim za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. Izricanje prvostepene presude zakazano je za 15. april ove godine.

Dijeljenje sadržaja