Faksimil dokumenta ICTY

Penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak, koji je juče uhapšen u Beču, je jedan od 719 pojedinaca čiji je ratni dosije, na zahtev vlasti Republike Srpske, preispitalo tužilaštvo Haškog tribunala. Nakon što je proučilo dostavljene dokaze, tužilaštvo Tribunala je u julu 2003. godine zaključilo da "nema dovoljno dokaza koji bi, po međunarodnim standardima, pružili razuman osnov za verovanje da je Divjak Jovan, sin Dušana, mogao počiniti navedene teške povrede međunarodnog humanitarnog prava".

Takozvana Pravila puta ustanovljena su Rimskim sporazumom iz 1996. godine, kako bi se sprečila politički motivisana hapšenja i krivična gonjenja u Bosni i Hercegovini. Pravosudni organi Federacije BiH i Republike Srpske su, prema tim pravilima, mogli da gone samo one osumnjičene za ratne zločine za koje je tužilaštvo, na osnovu analize njihovih dosijea, utvrdilo da ima dovoljno osnova za pokretanje postupka.

Tokom osam godina primene Pravila puta, haško tužilaštvo je ispitalo ukupno 5.908 pojedinačnih dosijea koji su mu dostavljeni iz BiH. Najviše dosijea, ukupno 3.792, dostavila je bošnjačka strana; zatim slede bosanski Hrvati sa 1.396 iniciranih istraga, dok je srpska strana tražila zeleno svetlo za krivično gonjenje 719 pojedinaca.

Nakon proučavanja dostavljenih dokaza, haško tužilaštvo je sa oznakom "A" ocenilo 865 dosijea, čime je dalo zeleno svetlo zapokretanje krivičnog postupka. Ocenu "B" – koja znači da nema dovoljno osnova za pokretanje postupka – dobilo je ukupno 2.375 dosijea, među kojima je i slučaj generala Divjaka. Konačno, sa ocenom "C" – što znači da je potrebna dopunska istraga – označen je 691 predmet podnet na ispitivanje po standardima Pravila puta.