Radovan Karadžić optužio bivšeg sarajevskog policajca da je bio član "udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem cepanja Bosne". Svedok je odgovorio da su građani 1. marta 1992. godine "glasali da se BiH isključi iz Jugoslavije" a potom je optuženom čestitao Dan nezavisnosti budući da je Karadžić, kako je rekao, "na žalost i dalje građanin Bosne i Hercegovine"

Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću je ove sedmice počelo unakrsnim ispitivanjem bivšeg policajca sa pseudonimom KDZ 020 koji je prošlog petka počeo iskaz pred kraj zasedanja. U dokaze su uvedeni transkripti njegovih prethodnih svedočenja u predmetima Momčila Krajišnika kao i Miće Stanišića i Stojana Župljanina a tužiteljica je pročitala kratak sažetak njegovog iskaza.

Taj iskaz se odnosi na situaciju u sarajevskoj opštini Vogošća 1992. godine, formiranje kriznog štaba, podelu oružja, etničko razdvajanje, pogoršanje bezbednosne situacije i povećanje broja incidenata. Pored toga, svedok je na prethodnim suđenjima govorio i o napadima na policiju i zatvaranjima Muslimana u zatočeničkim objektima Kon tiki, Bunker i Planjina kuća. Na zahtev tužilaštva preslušao je snimke nekoliko presretnutih razgovora i identifikovao njihove učesnike.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je čitao delove transkripata nekoliko presretnutih razgovora vodećih ličnosti Srpske demokratske stranke, uključujući i samog optuženog kao i Momčila Krajišnika, Jovana Tintora, Rajka Koprivicu, Miću Stanišića. Sadržina tih razgovora, po Karadžiću, potvrđuje da su Muslimani kod Srba izazivali "bes, nesigurnost i napetost". Muslimani su, tvrdi Karadžić, prvi osnovali krizne štabove i "ubrzano su pravili republičku vojsku sastavljenu od "Patriotske lige, Zelenih beretki, Teritorijalne odbrane i muslimanskog dela policije". Svedok je odgovorio da je to "apsolutna laž" naglašavajući da "pod zakletvom" tvrdi da su Srbi prvi oformili krizne štabove još u septembru 1991. godine, zato što su se osećali "jakim i osionim".

Karadžić je, potom, svedoka optužio da je "izazivao građanski rat", da je bio član "udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem cepanja Bosne" kao i da je "pratio Srbe" i učestvovao u ubistvima civila, o čemu su, rekao je, pisali i policija i mediji. Svedok je sve te tvrdnje negirao, protestujući da ga Karadžić "dovodi u vezu sa ratnim zločinom". Dodao je da je Karadžićeva "kuhinja" zaslužna što su se takve optužbe pojavile u policijskim i medijskim izveštajima.

Svedočenje KDZ 020 su obeležile njegove česte žučne rasprave sa optuženim koji je u jednom trenutku upitao svedoka "odakle mu pravo da bosanske Srbe izdvaja iz Jugoslavije". Svedok je oštro odgovorio da je u Bosni 1. marta 1992. godine održan referendum na kojem je više od 65 odsto stanovništva "glasalo da se Bosna i Hercegovina isključi iz Jugoslavije". Rekao je i da taj datum slave i Bošnjaci i Srbi i Hrvati a potom je čestitao Karadžiću Dan nezavisnosti, budući da je on, kako je rekao, "na žalost i dalje građanin Bosne i Hercegovine".

Svedočenje KDZ 020 biće završeno sutra.

Dijeljenje sadržaja