Prema optužnici protiv Zdravka Tolimira, snage bosanskih Srba su, 14. i 15. jula 1995. godine na brani kod sela Petkovci kraj Zvornika pogubile oko hiljadu Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice. Masakr su čudom preživela dvojica mladića od kojih je jedan danas svedočio na suđenju generalu Zdravku Tolimiru

Uz mere zaštite lika i pod pseudonimom PW-008, svedok tužilaštva na suđenju Zdravku Tolimiru potvrdio je danas tačnost svojih svedočenja na prethodnim tribunalovim srebreničkim suđenjima, pa su transkripti tih iskaza uvedeni u spise predmeta bivšeg Mladićevog pomoćnika za bezbednost, koji se tereti za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. O tome šta je preživeo u julu 1995. godine svedok je prvi put – pod pseudonimom "O" – dao iskaz u aprilu 2000. godine na suđenju generalu Radislavu Krstiću.

U sažetku iskaza koji je pročitao tužilac se navodi da se svedok 11. jula 1995. zajedno s ocem priključio koloni od oko 15.000 muškaraca koji su se kroz šume probijali ka Tuzli, dok su majka i tri sestre otišli su u Potočare. Sledećeg dana, tokom žestokog granatiranja kolone, izgubio je kontakt s ocem. Nakon predaje 13. jula popodne odveden je najpre u Bratunac a zatim u školu u selu Petkovci. Oca više nikad nije video. U školi je bio zatočen zajedno sa stricem kojeg takođe od tada nije video. Zatočenici su iz škole vezanih ruku izvođeni na branu Petkovci, gde su postrojavani i streljani.

Mada pogođen u nogu i rame svedok je zajedno sa još jednim preživelim uspeo da se skloni u obližnji jarak. Obojica su te noći videli bagere ili traktore kako dolaze na stratište. Plato na brani je, kako su videli ujutro sa uzvišenja na koje su se popeli, bio u potpunosti prekriven mrtvim telima. Dvojica preživelih uspeli su da se spasu stigavši, nakon nekoliko dana, do teritorije pod kontrolom Armije BiH.

Vidno uzbuđen svedok je opisao kako je identifikovao posmrtne ostatke oca pronađene nedavno u masovnoj grobnici u Novoj Kasabi kao i da je pozvan da identifikuje ostatke strica ekshumirane iz grobnice u Liplju. "Još nisam otišao, nemam snage", rekao je.

Mada mu je na početku unakrsnog ispitivanja rekao da ga "neće pitati o stvarima koje su ga očigledno uznemirile", optuženi general je uporno nastojao da od svedoka dobije potvrdu da je svedočio kako se njegov otac, 11. jula 1995., naoružan pridružio koloni u proboju ka Tuzli. Svedok je ponovio da je njegov otac bio pripadnik snaga Armije BiH ali da nakon proglašenja Srebrenica za zaštićenu zonu, "nije imao ni oružje, ni uniformu" ni bilo kakve vojne zadatke već je "sve vreme je provodio kod kuće".

Zbog insistiranja optuženog da je to rekao u izjavi istražiteljima iz 1996. godine, svedok je bio prinuđen da više puta ponovi kako njegov otac "nije imao pušku" kada se pridružio koloni. Tolimir je nakon pauze, priznao da je "pogrešio" kada je tvrdio da je to pročitao u svedokovoj izjavi, ali nije odustao od tvrdnje da je otac nosio oružje. "Da ga je imao možda bi preživeo", zaključio je svedok.

Dijeljenje sadržaja