Zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit i portparoli tužilaštva i tribunala, Florans Artman i Džim Lendejl, govore za SENSE o očekivanjima od pune saradnje Beograda sa Hagom. "Uzbudljiva perspektiva skorog dobijanja Miloševića." Kapaciteti pritvora i presuđivanja neće biti zakrčeni najavljenim masovnijih dolaskom optuženih u Hag

Reakcije tribunala na usvajanje uredbe koja otvara put za transfer jugoslovenskih državljana u Hag mogu se okarakterisati kao "uzdržano pozitivne." Mada ostaju pri stavu da Jugoslaviji nisu potrebni nikakvi posebni zakoni da bi sarađivala, budući da je to njena međunarodno-pravna obaveza, usvajanje uredbe se u tribunalu ocenjuje kao "dobrodošla vest" i "korak ka početku saradnje." A ta se saradnja, kako je jutros agenciji SENSE izjavila predstavnica za štampu tužilaštva, Florans Artman/Florence Hartmann, "ne sastoji od zakona, uredbi ili izjava, već od konkretnih koraka na ispunjavanju sudskih zahteva, počev od izvršavanja naloga za hapšenje i transfera optuženih u Hag, do omogućavanja istraga i pristupa arhivama, dokumentima i svedocima."

Sličnu ocenu najnovijeg razvoja u Beogradu dao nam je i portparol sudskih veća i sekretarijata Tribunala, Džim Lendejl/Jim Landale. Usvajanje uredbe, i po njemu, "nije bilo neophodno da bi Jugoslavija sarađivala", te u Tribunalu sada "čekaju i gledaju da li će, i kada će, uslediti konkretne akcije na izvršavanju sudskih naloga iz Haga."

Nešto je pozitivnija reakcija zamenika glavnog tužioca, Grejema Bluita/Graham Blewitt. Mada i on podvlači da je "uredba nepotrebna", Bluit je ipak smatra "dobrodošlom u meri u kojoj otklanja ono što su jugoslovenske vlasti smatrale glavnom preprekom za punu saradnju sa Tribunalom."

Još pozitivnija je Bluitova ocena perspektive pune saradnje Beograda sa Tribunalom. U razgovoru za agenciju SENSE, Bluit priznaje da je "uzbuđen perspektivom da Milošević bude uskoro u Hagu" jer je, kako ističe, "tribunal upravo zato i stvoren: da bi pred lice pravde izveo glavne arhitekte stravičnih zločina koji su u protekloj deceniji izvršeni u bivšoj Jugoslaviji." A Milošević je, po njemu, "jedan od glavnih arhitekata tih zločina, te će njegova pojava u Hagu biti trenutak za slavlje u čitavom svetu." Tužilaštvo je "spremno da Miloševiću bez odlaganja sudi za zločine iz kosovske optužnice", ističe zamenik glavnog tužioca i najavljuje da će, protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ, "u razumnom roku od nekoliko meseci biti spremne i optužnice za zločine u Hrvatskoj i Bosni."

U tribunalu očekuju da će, pored Miloševića, u Hag uskoro stiči i ostalih 15 državljana SRJ sa javnih i zapečaćenih optužnica, kako je nakon usvajanja uredbe u Beogradu najavio potpredsednik savezne vlade, Miroljub Labus. Pored "kosovske petorke" (Milošević, Milutinović, Šainović, Ojdanić i Stojiljković) i "vukovarske trojke" (Sljivančanin, Mrkšić i Radić), tu je i "dubrovačka grupa" čija su imena još pod pečatom tribunala ali su poznata jugoslovenskim vlastima, kao i još četvorica optuženih za zločine u Hrvatskoj i Bosni (uključujući Milana Martića), za koje se pretpostavlja da su u međuvremenu dobili jugoslovensko državljanstvo i potražili utočište u SRJ.

U Hagu ne strahuju da bi ovakva "masovna isporuka" optuženih mogla da "zakrči tribunalove kapacitete pritvora i presuđivanja." U toku su, kaže Džim Lendejl, pripreme da se "svima obezbedi smeštaj" i Pritvorska jedinica UN će imati "onoliko ćelija koliko bude potrebno." Lendejl, takođe, ukazuje da je Generalna skupština UN "u pravo vreme izabrala 27 dopunskih sudija", koji će već ovog leta početi da stižu u Hag, što će omogućiti paralelno vođenje većeg broja suđenja.

Florans Artman, istim povodom, ističe da su u budžetu tužilaštva za sledeću godinu predviđena značajna sredstva za angažovanje novih istražitelja i tužilaca, kako se "istrage ne bi razvlačile unedogled i kako pritvoreni ne bi predugo čekali na početak suđenja." Podsećajući da tužilaštvo planira da do kraja 2004. završi tekućih 36 istraga protiv približno 150 osumnjičenih, Artman ističe da je obezbeđivanje dopunskih sredstava "obaveza međunarodne zajednice kako prema žrtvama zločina, tako i prema optuženima koji imaju pravo da im se sudi bez nepotrebnog odlaganja".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja